Astma je hronična inflamatorna bolest disajnih puteva koja uzrokuje probleme pri disanju. Karakterišu je jak imunološki odgovor i hronična upala traheobronhijalnog stabla. Javlja se u epizodama u kojima se akutna pogoršanja izmenjuju sa periodima bez simptoma bojesti. Akutni napadi astme manifestuju se kašljem, otežanim disanjem i zviždanjem u grudima (vizing). Kako se bolest karakteriše pojačanom reaktivnošću bronhija na razne nadražaje, do napada obično dolazi pri pogoršanju upale, odnosno kada je u okolini prisutan provokativni faktor astme. Nasleđe može odigrati ulogu u nastanku astme. Nasleđuje se sklonost ka bolesti, ali ne i bolest. Atopija i alegije u porodici najveći su faktor rizika za razvoj bolesti kod dece. Alergijska astma je najčešci oblik astme i 50% astmatičara boluje upravo zbog alergijske reakcije. Alergijski uzročnici najčešće pripadaju grupi inhalacionih alergena (kućna prašina, životinjske dlake, grinje, perje, razni poleni). U Srbiji svako sedmo školsko dete boluje od alergijske astme. Pravilna dijagnostika alergijske bolesti zahteva i određivanje ukupnog i specifičnog IgE u krvi. Iako je kožno ubodno testiranje najčešći oblik dijagnoze, laboratorijska dijagnostika takođe ima vrlo važnu ulogu. Nakon što se kožnim ubodnim testom otkriju alergeni uzročnici preosetljivosti, potrebno je prisutnost specifičnih IgE usmerenih protiv tih alergena, otkriti u serumu pacijenta. U našim laboratorijama postoji mogućnost određivanja ukupnog IgE i specifičnih IgE prema mešavini alergena, npr prema grupi inhalatornih alergena ili alergenima iz hrane.