Kako bi Vaši laboratorijski rezultati bili pouzdani, neophodno je da se adekvatno pripremite i uputite u procedure pravilnog sakupljanja materijala.
Pravilno odabiranje i ispravno pravovremeno uzimanje biološkog materijala (pravi materijal u pravo vreme) je prvi i veoma važan korak od koga zavisi i tačnost laboratorijskih rezultata.
Uzimanje pravog materijala tj. onog u kome se kod date bolesti nalazi uzročnik ili odgovarajuća antitela.
Uzimanje uzorka u pravo vreme tj. u onom stadijumu bolesti u kome se može naći uzročnik ili odgovarajuća antitela.
Tehnički pravilno uzimanje materijala, tako da u materijalu ostanu prisutni živi uzročnici ili odgovarajuća antitela, kao i da se materijal ne kontaminira drugim patogenim, uslovno patogenim ili nepatogenim mikroorganizmima.
Deca, kao i odrasli, osećaju strepnju, strah i neprijatnost prilikom posete laboratoriji. Zadatak je roditelja, ali i osoblja laboratorije, da adekvatno pripreme dete za vađenje krvi, kako bi bilo kooperativno i osećalo se sigurno i zaštićeno. Poseta laboratoriji treba da bude iskustvo koje će detetu pomoći u savladavanju negativnih osećaja vezanih za ovu vrstu pregleda.
Ponekad je odlazak u laboratoriju neminovno stresan, bilo da je u pitanju bezazlen bris, bilo vađenje krvi. Mnogi roditelji ne kažu detetu da će ići u laboratoriju plašeći se da će ga to unapred istraumirati. Međutim, deca se više uplaše kada odlazak u laboratoriju dožive kao neprijatno iznenađenje. Zato je važno na vreme pripremiti dete za ono što ga čeka i na razumljiv način mu objasniti zašto tamo ide. Razgovor s detetom znatno olakšava celokupnu situaciju, povećava njegovu spremnost na saradnju sa laboratorijskim osobljem, smanjuje strah. Naravno, priprema deteta zavisi od uzrasta, kao i od toga da li je odlazak u laboratoriju planiran ili iznenadan.
Kada je u pitanju unapred planirana poseta laboratoriji, nedelju dana ranije treba početi razgovor s detetom. Budite smireni kada o tome pričate sa detetom i potpuno iskreni. Objasnite mu da je laboratorija mesto gde ljudi idu da prekontrolišu svoju krv da saznaju da li su bolesni i da bi mogli što pre da ozdrave. Recite mu da je u redu da se plaši, ali da će nelagodnost kratko trajati; Ako ne znate šta tačno treba da se uradi, nemojte ga lagati jer to može izazvati razočaranje. Najbolje je, iskreno mu reći da ne znate, ali da ćete biti uz njega i da ćete ga obavestiti čim saznate detalje.
Ako nikada niste vodili dete u laboratoriju, opišite mu kako izgleda laboratorija, kažite mu da će tamo upoznati neke tete i čike. Ispričajte mu što jednostavnije i slikovitije šta će mu sve raditi. Ohrabrite dete da krv, da je analiza krvi dobra za njega i da druga deca isto to moraju da rade kada se razbole. Izbegavajte da grdite dete ili da ga uslovljavate, da se oseća loše.
Ako se dete uznemiri prilikom samog vađenja krvi, odvratite mu pažnju tako što ćete mu nešto pričati, pevušiti, dati mu da drži omiljenu igračku u ruci, ili da sluša muziku preko slušalica… Pohvalite dete kada je poslušno i sarađuje prilikom vađenja krvi. Poljubite ga ili zagrlite; Recite Vašem detetu da ćete zajedno nakon vađenja krvi raditi neku lepu aktivnost koju ono voli.
Ako pak ne znate kako izgleda procedura u laboratoriji, popričajte s osobljem laboratorije. Deca se često boje medicinskog osoblja, stoga nastojte da što više smanjite taj strah tako što ćete „tetu ili čiku u belom mantilu” predstaviti kao osobu kojoj može potpuno da veruje. Predložite mu da vadi krv ili bris svojim igračkama. Kroz to učenje uloga dete će shvatiti da nema razloga da se plaši.
Kada je odlazak u laboratoriju iznenadan, nemate mnogo vremena za pripremu, ali bi detetu ipak trebalo objasniti zašto mora u laboratoriju. Dozvolite mu da vas pita sve što želi, da se požali i izrazi svoje strahove.
Kao roditelj važno je da Vi budete svesni koliko je važno da odvedete dete u laboratoriju.
Bocu koju ste pripremili za sakupljanje 24h urina u toku sakupljanja potrebno je držati zatvorenu i na hladnom mestu.
Prvi dan (početak sakupljanja): Prvu jutarnju porciju urina odbacite. Zapišite vreme (npr. 7h). Sve sledeće porcije u toku dana i noći sakupljajte u bocu.
Drugi dan (kraj sakupljanja): Prvu jutarnju porciju urina sakupite u bocu otprilike u isto vreme (7h). Sa ovom jutarnjom porcijom urina sakupljanje je završeno.
Bocu sa celokupnom količinom urina donesite u laboratoriju sa uputom vašeg lekara.
Neke analize zahtevaju sakupljanje urina sa konzervansom.
Dan pre vađenja krvi uzmite lakši obrok do 19h (izbegavajte masnu hranu i slatkiše). Sve dok ne izvadite krv ne konzumirati hranu i piće osim vode i to umerene količine (do 4 dcl). Uzimanje uzorka krvi (na prazan stomak) se obavlja u periodu od 7h-9h ujutru, nakon 12h od poslednjeg obroka.
Ovo je neophodno, zato što uzimanje hrane u ovom vremenskom periodu (12h), može dovesti do porasta koncentracije glukoze, holesterola, lipida, proteina, gvožđa i drugih metabolita. U slučaju da uzimate redovnu terapiju nemojte uzeti jutarnju dozu lekova, jer i lekovi utiču na tačnost vaših rezultata. Jutarnju dozu lekova ponesite sa sobom i uzmite ih nakon vađenja krvi iz vene.
Na rezultate nalaza krvi mogu da utiču: višednevna dijeta, neprespavana noć, fizički napor (izbegavati fizičku aktivnost 2-3 dana pre vađenja krvi jer može dovesti do lažno povišenih vrednosti pojedinih enzima), veći broj cigareta, konzumiranje alkoholnih pića i kafe.
Za pacijente koji su na oralnoj antikoagulantnoj terapiji, preporuka je da se vađenje krvi obavlja u jutarnjim časovima. Ukoliko Vam lekar traži neke specifične analize (hormoni, tumor markeri, analize iz 24h urina...) molimo Vas da pozovete prijemno odeljenje na 021/466-804
Za kvalitatitvni pregled urina sa sedimentom (opšti pregled) i za određivanje koncentracija pojedinih supstanci u urinu (mikroalbumin, amilaza, b-2-globulin), donosi se prvi jutarnji urin (mokraća).
Potrebno je da date srednji mlaz prvog jutarnjeg urina, u sterilnu posudu (dobijenu na šalteru "Jugolab"-a ili kupljenu u apoteci). Poželjno je da prethodnog dana ne pijete veće količine vode i napitaka da bi jutarnji urin bio što koncentrovaniji. Ukoliko nije prvi jutarnji urin, urin je moguće analizirati samo ako je prošlo minimum 3 sata od prethodnog mokrenja.
Ne uzimati dan pre diuretike i lekove koji podstiču lučenje urina. Nakon mokrenja, važno je dostaviti uzorak u laboratoriju najkasnije u roku od dva sata. Uzorak čuvati na hladnom.
Materijal za bakteriološki pregled oka prilikom postojanja infekcije (konjuktivitis, keratitis itd.) uzima se pomoću sterilnog brisa koji predstavlja drveni štapić na čijem se jednom kraju nalazi obmotana vata, a drugi kraj je fiksiran za zatvarač plastičnog cilindra u kome se sam bris nalazi. Ovakva vrsta brisa se koristi za uzimanje materijala sa svih površina (bris grla i nosa, jezika, uha, rane, glansa, cerviksa, vagine) osim za uzimanje brisa uretre gde se zbog anatomsko manjeg otvora uretre koristi tanji bris koji umesto drvenog dela ima tanku žicu na čijem se kraju nalazi obmotana vata.
Princip uzimanja brisa oka je sledeći: levom rukom se povlači donji očni kapak prema obrazu. Pacijentu se daje nalog da svoj pogled usmeri na gore. Da ne bismo nadražili vatom beonjaču možemo bris natopiti fiziološkim rastvorom a zatim polazeći od spoljašnjeg ugla oka laganim pokretom prelazimo spoljašnjom ivicom donjeg očnog kapka do unutrašnjeg ugla oka zadržavajući se u njemu i pri tome sve vreme rotiramo bris kako bi bio natopljen sa svih strana materijalom.
Bris vraćamo u plastični cilindar veoma pažljivo kako ne bi došlo do spoljašnje kontaminacije, ispisujemo potrebne podatke ili zasejavamo na hranljive podloge i šaljemo zajedno sa sprovodnim listom na dalju obradu. Voditi računa da do slanja materijala ne prođe duže od sat vremena.
Dostaviti uzorak što pre u laboratoriju!
U cilju sprečavanja nastanka hematoma i mogućih komplikacija nakon venskog vađenja krvi, od pacijenata se traži da se striktno pridržavaju dole navedenog uputstva:
Uputstvo pacijentima pri ispitivanju lipidnog statusa:
Određivanje Fe u krvi se obavlja pre davanja terapijske doze Fe ili transfuzije, a posle gladovanja od 12 sati. Neposredno pre vađenja krvi treba izbegavati unošenje velikih količina hrane bogate gvožđem (crveno meso, riba, živina, pasulj, sušeno voće, žitarice, obogaćeni hleb, jetreni proizvodi, prerađevine od mesa, kobasice, brokoli, rotkva, ren, lubenica, dinja, cvekla, ribizla, borovnica, kupina). Prethodni stres, kao i nesanica utiču na nivo Fe u krvi.
Pacijentima koji su na terapiji gvožđem krv se uzima:
Preporuka za pacijente koji su na oralnoj antikoagulantnoj terapiji:
Pre izvođenja OGTT - Test opterećenja šećerom pacijent ne sme da se izlaže intenzivnim fizičkim aktivnostima. Pacijent treba da bude na normalnoj ishrani u toku 3 dana pre izvođenja testa.
Preporučljivo je da 7 dana pre testa ne uzimate lekove koji mogu dovesti do krvarenja u digestivnom traktu (Aspirin, Ibuprofen, kortikosteroidi...). Odložiti test kod dijareje (proliva), menstruacije, hematurije ili hemoroidnog krvarenja.
Uzorak uzeti kašičicom koja je data u originalno zapakovanoj bočici (dobijenu na šalteru "Jugolab"-a ili kupljenoj u apoteci). Količina stolice treba da je veličine zrna graška, nikako veća! Uzorak možete uzeti veče pre planiranog dolaska u laboratoriju, ali ga morate držati na hladnom.
Pre analize ejakulata (sperme) spermogramom, neophodna je apstinencija u trajanju 3 - 5 dana.
Jako je važno ispoštovati vreme apstinencije jer apstinencija kraća od 3 dana ili duža od 5 dana utiče na broj i pokretljivost spermatozoida. Za vreme apstinencije pacijent ne sme da konzumira alkohol, da nije pod temperaturom kao i da ne prima antibiotike. Uzorak se daje u sterilnu bočicu na licu mesta, u laboratoriji u posebnoj prostoriji.
Jedan dan pre sakupljanja i za vreme sakupljanja 24h urina pacijent ne sme uzimati nikakvu terapiju (ukoliko je to moguće, a svakako u dogovoru sa ordinirajućim lekarom), ne sme da jede banane, orahe, lešnike, bademe, avokado, plavi patlidžan i ananasi ne sme da pije kafu.
Urin se sakuplja 24h u flašu sa konzervansom (kiselinom koja se dobija u laboratoriji - 6M HCl) na sledeći način:
Prvi jutarnji urin se odbaci, a sav urin u toku dana i noći se sakuplja u flašu sa konzervansom koja se čuva na hladnom i tamnom mestu. Sakupljanje urina se završi sledećeg dana zaključno sa prvom jutarnjom porcijom koja se ubaci u flašu.
Kako nije moguće tačno predvideti količinu urina koja će biti sakupljena za 24h, treba pripremiti dve flaše i u prvu sipati polovinu dobijene kiseline. Ako se ova flaša napuni, a sakupljanje nije završeno, ostatak kiseline sipati u drugu flašu i nastaviti sakupljanje. Na kraju perioda sakupljanja celokupnu količinu urina doneti u laboratoriju. Ukoliko nije potrebna druga flaša na kraju perioda sakupljanja, ostatak kiseline dodati u sakupljeni urin i celu količinu doneti u laboratoriju.
Ovaj deo postupka mikrobiološkog pregleda je veoma važan jer se nepravilno upakovanim bolesničkim materijalom može zaraziti veliki broj ljudi koji sa istim dođu u dodir, pa je zato neophodno da se poštuju sledeća pravila:
Posude u kojima se nalazi klinički materijal moraju biti dobro i bezbedno zatvorene. Na posude sa materijalom se prethodno nalepi etiketa sa tačnom oznakom (broj protokola, ime i prezime bolesnika) ili podaci direktno ispišu na posudu olovkom za pisanje po staklu, a posuda se šalje sa sprovodnim listom sa svim podacima i vrstom materijala.
Svaki uzorak koji se šalje na pregled mora biti propraćen sprovodnim listom koji predstavlja prateću dokumentaciju o materijalu. Pored osnovnih podataka o bolesniku (ime i prezime, starost, zanimanje) sprovodni list treba da sadrži i precizne podatke o poreklu i prirodi materijala, datum i čas uzimanja, vrsti pregleda koji se traži, uputnu dijagnozu, podatak o prethodnoj antimikrobnoj terapiji, podatak o tome ko šalje materijal (zdrastvena ustanova, ordinirajući lekar) kao i ostale pojedinosti neophodne za pravilnu obradu materijala.
Osnovno pravilo je da klinički uzorak posle uzimanja mora biti što pre obrađen (zasejan na odgovarajuće hranljive podloge) jer ukoliko više vremena protekne od momenta uzimanja materijala do obrade u laboratoriji, to su manji izgledi da će se u njima naći i održati živi uzročnici oboljenja.
Zbog toga je brzina transporta do laboratorije veoma značajna, da ne kažemo čak i odlučujuća, za tačnost rezultata. Ako je potrebno da se materijal duže vremena transportuje do laboratorije, nužno je koristiti odgovarajuće transportne podloge (transportni brisevi koji sadrže sredstva koja štite od nepovoljnih uticaja sredine).
Svaki drugačiji način u vidu čuvanja dužeg od dva sata je pogrešan i utiče na tačnost rezultata. Zbog toga je potrebno strogo voditi računa i imati u vidu ove činjenice kako prilikom slanja tako i prilikom prijema materijala (npr. urin koji stoji duže od dva sata na sobnoj temperaturi je pogodno tlo za umnožavanje bakterija, a brisevi uzeti sa bilo koje površine posle tog vremena su suvi i mala je verovatnoća da će se izolovati uzročnik).
Bris koji se sastoji od drvenog štapića obmotanog vatom na jednom kraju a fiksiran u plastičnom zavrtnju koji predstavlja sastavni deo plastičnog cilindra se izvlači, levom rukom se ušna školjka pomera na gore i u stranu da bi se ispravio ušni kanal.
Sterilni bris se zavlači lagano u ušni kanal dok se ne naiđe na otpor a zatim se kružnim pokretom brisom skida materijal iz unutrašnjeg kanala. Nakon uzimanja materijala bris se pažljivo vraća u plastični cilindar čiji je sastavni deo vodeći računa da ne dođe do kontaminacije.
Materijal iz nosa se uzima sterilnim brisom (bris se sastoji od drvenog štapića na čijem se jednom kraju nalazi obmotana vata, a drugi kraj je fiksiran za zapušač) na taj način što se brisom ulazi u nosnu šupljinu dok se ne oseti otpor a zatim se kružnim pokretom, rotirajući bris, uzima materijal. Bris se izvlači iz jedne i uvlači u drugu nosnu šupljinu gde se postupak ponavlja. Bris se zatim vraća u plastični cilindar, čiji je sastavni deo, vodeći računa da ne dođe do spoljašnje kontaminacije.
Ukoliko je potrebno više od jednog sata do bakteriološke obrade brisa najbolje je tako uzet materijal poslati u vidu transportnog brisa koji u plastičnom cilindru sadrži supstance koje sprečavaju isušivanje i promenu PH sredine.
Bris grla se uzima na taj način što pacijent otvori usta, izbaci jezik van usne duplje, pa kružnim pokretima brisom prelazimo gornjom ivicom ždrela, spoljašnjom ivicom nepčanih lukova vodeći računa da ne dodirnemo jezik i da vata na vrhu brisa bude natopljena sa svih strana materijalom. Tako uzet bris odmah zasejati na hranljivu podlogu ili u vidu transportnog brisa poslati zajedno sa sprovodnim listom u laboratoriju. Transportni bris je istog oblika kao i običan bris samo što se u plastičnom cilindru nalaze supstance koje sprečavaju sušenje i promenu PH sredine.
Bris jezika se uzima sterilnim brisom prelazeći kružnim pokretom preko površine jezika natapajući bris sa svih strana. Bris desni i zubne proteze se obavlja na isti način vodeći računa da se materijalom natopi cela povrčina brisa.
Potrebno je uzeti prvi jutarnji ispljuvak. Pacijent mora pre toga isprati usta vodom koja ne sadrži nikakvo dezinfekciono sredstvo. Zatim se dobro iskašlje i da uzorak u specijalnu, sterilnu posudu sa zapušačem.
Tako uzet uzorak se šalje zajedno sa sprovodnim listom što je brže moguće u laboratoriju radi dalje bakteriološke analize.
Rezultati bakteriološkog pregleda urina znatno zavise od načina uzimanja, čuvanja i transporta uzorka do laboratorije u kojoj će biti obrađen. Najjednostavniji i u praksi najčešće korišćen način je uzimanje srednjeg mlaza prvog jutarnjeg urina u sterilnu posudu, nakon detaljnog pranja predela oko otvora uretre, kako bi se izbegla kontaminacija bakterijama sa otvora uretre, vulve i perianalne regije.
Kateterizacija, zbog mogućnosti unošenja infekcije se retko koristi. Ako se ona vrši u dijagnostičke ili terapijske svrhe može se koristiti za dobijanje uzorka za bakteriološki pregled. Prilikom ovog postupka postoji mogućnost kontaminacije urina bakterijama koje kolonizuju uretru.
Ukoliko se ispitivani urin ne zaseje neposredno posle uzimanja ili najkasnije nakon sat vremena, može se do obrade čuvati na temperaturi +4 C stepeni kraći vremenski period.
Svako duže stajanje urina na sobnoj temperaturi može uticati na tačnost rezultata.
Materijal za bakteriološki pregled uretre se uzima pomoću specijalnog brisa koji je tanji od brisa koji se koristi za bakteriološki pregled druge vrste materijala. Bris se sastoji od tanke žice čiji je vrh takođe obmotan vatom. Tehnika uzimanja je ista i radi se na taj način što se sterilni bris uvlači u uretru. Kružnim pokretima skida se materijal sa zidova uretre koji je potreban u cilju bakteriološkog ispitivanja.
Preduslov za tačnost nalaza je da pacijent nije mokrio najmanje tri sata pre uzimanja brisa.
U zavisnosti od vrste analize bris se zasejava na hranljive podloge ili se razmazuje na specijalnu pločicu sa označenim kružnim poljem u cilju identifikacije Chlamidiae trachomatis. Ukoliko se traži analiza brisa uretre na Mycoplasmu ili Ureaplasmu, potrebno je bris dostaviti što pre u laboratoriju.
Napomena
Pošto će se obrada materijala raditi u Z.U. Jugolab u Novom Sadu potrebno je da do laboratorije stigne bezbedno u cilju ispravnosti i brzine dobijanja rezultata. Zbog toga je potrebno poštovati procedure navedene u ovom uputstvu u vezi sa načinom uzimanja, pakovanja i slanja materijala.
Uzimanje stolice za bakteriološki pregled vrši se uz pomoć specijalnih sterilnih plastičnih posuda sa kašičicom uglavljenom u zapušač. Komad fecesa veličine graška se uzima sa ovom kašičicom iz posude za defekaciju koja mora biti sterilna ili dobro oprana bez traga dezinficijenasa.
Ako je stolica sa primesama krvi ili sluzi treba prvo uzeti te delove, jer se u njima najverovatnije nalaze uzročnici bolesti. Stolicu treba što pre zasejati ili transportovati a najkasnije do 6 sati od defekacije da bi se izbegle promene odnosa između pojedinih pripadnika bakterijske flore, a koja je posledica stajanja van organizma, kao i promene PH u stolici.