Holesterol i trigliceridi su osnovni elementi lipidnog statusa (lipoproteinske frakcije), koji u velikoj meri prikazuje opšte stanje zdravlja organizma.
Ispitivanja osnovnog lipidnog statusa podrazumeva određivanje koncentracije:
Pored postavljanja dijagnoze dislipidemija, ispitivanje lipidnog statusa ima za cilj i utvrđivanje rizika za nastanak kardiovaskularnih oboljenja, kao i primenu i praćenje terapije za lečenje dislipidemija.
Dislipidemije predstavljaju metaboličke poremećaje u kojima dolazi do promene koncentracije jedne ili više lipidnih odnosno lipoproteinskih frakcija u krvi. Mogu se manifestovati kao hiperlipidemije (hiperlipoproteinemije) i hipolipidemije (hipolipoproteinemije), mada se češće sreću koncentracije lipida iznad preporučenih vrednosti.
Holesterol je steroid neophodan za normalno funkcionisanje organizma jer predstavlja važnu strukturnu komponentu ćelijskih membrana, prekursor je u sintezi žučnih kiselina, steroidnih hormona i vitamina D. Potvrđeno je da postoji pozitivna veza između koncentracije holesterola u serumu i rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti.
Stoga koncentracija ukupnog holesterola služi kao jedan od parametara za praćenje i tretman kardiovaskularnih bolesti, a i kritičan je faktor u patogenezi ateroskleroze – inflamatornog oboljenja zida krvnog suda koje se odlikuje pre svega deponovanjem lipida u arterijskom zidu kao posledice oksidativnog stresa tj. povećane produkcije slobodnih radikala u organizmu.
Preporučene koncentracije ukupnog holesterola su < 5,20 mmol/L, umereno-rizične od 5,2 – 6,19 mmol/L, dok se vrednosti ≥ 6,2 mmol/L smatraju visoko-rizičnim.
Na vrednosti holesterola utiču faktori poput starosti, pola, nasleđa, načina ishrane, fizičke aktivnosti i nekih hormona (hormon rasta, glukagon i tiroksin smanjuju koncentraciju holesterola u plazmi). Holesterol je kod muškaraca uvek viši nego kod žena pre menopauze, dok je posle menopauze odnos obrnut – žene imaju više vrednosti holesterola nego muškarci.
Vrednost holesterola u serumu iznad 5,2 mmol/L se naziva hiperholesterolemija. Ona se javlja usled primarnih hiperlipoproteinemija, mada može biti i posledica pridruženih bolesti (dijabetes melitus, nefrotski sindrom, tireoidna disfunkcija).
Snižena vrednost holesterola (hipoholesterolemija) može biti posledica ili primarnih hipolipoproteinemija ili se sekundarno javlja kod nekih maligniteta i endokrinih bolesti.
HDL-holesterol se popularno naziva i „dobar holesterol“, i predstavlja antiaterogeni lipoprotein najveće gustine, a najmanje veličine od svih lipoproteina. Zajedno sa LDL lipoproteinskom frakcijom sadrži najveći udeo holesterola u organizmu – jednu trećinu ukupnog sadržaja holesterola.
Najveći značaj HDL-holesterola se ogleda u njegovoj kardioprotektivnoj ulozi i prevenciji srčanih oboljenja, jer je dokazano da porast nivoa HDL-holesterola za 1% smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti za 2-3%. Poznato je takođe da on redukuje rizik od tromboze time što inhibira aktivaciju trombocita i njihovu agregaciju, a još se smatra i da HDL čestica omogućava regeneraciju normalne funkcije endotela krvnog suda.
Poželjne vrednosti HDL-holesterola su ≥ 1,55 mmol/L, dok se vrednosti < 1,0 mmol/L smatraju visoko-rizičnim, s tim što žene prosečno imaju viši HDL-holesterol od muškaraca u toku celog života.
LDL-holesterol se popularno naziva i „loš holesterol“, i predstavlja proaterogeni lipoprotein niske gustine, koji ima aterogenu ulogu i najvažniji je parametar u cilju procene rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti, a ciljni je parametar za lečenje većine displipidemija.
Za određivanje koncentracije LDL-holesterola u rutinskim laboratorijama se najčešće koristi Friedwald-ova formula, za koju je neophodno odrediti koncentracije ukupnog holesterola, triglicerida i HDL-holesterola, osim u slučaju kada je koncentracija triglicerida ≥ 4,52 mmol/L kada se ova formula ne može primeniti.
Optimalnom koncentracijom LDL-holesterola se smatra vrednost ispod 2,6 mmol/L, graničnom od 2,6 – 3,34 mmol/L, visoko-rizičnom od 3,35 – 4,89 mmol/L, dok se vrlo visoko-rizičnom smatraju koncentracije ≥ 4,9 mmol/L.
Trigliceridi su estri glicerola i masnih kiselina i oni mogu biti biljnog i životinjskog porekla, a njihovo poreklo u organizmu egzogeno, ako se unose hranom ili endogeno, kada se sintetišu u jetri.
Koncentracija triglicerida se određuje u cilju postavljanja dijagnoze i praćenja terapije familijarne hipertrigliceridemije, utvrđivanja rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti i za izračunavanje koncentracije LDL-holesterola.
Uzorak krvi za određivanje koncentracije triglicerida se uzima 12h nakon poslednjeg obroka.
Pored osnovnih parametara za određivanje lipidnog statusa, za procenu rizika od ateroskleroze se koriste aterogeni indeksi poput:
Upotreba ovih indeksa u kliničkoj praksi prevashodno služi za bolju procenu rizika za razvoj ateroskleroze, jer oni predstavljaju količnik dve vrednosti lipidnih parametara. Ovo je naročito značajno u slučajevima kada su u pitanju granične vrednosti parametara.
U promenljive faktore rizika za pojavu ateroskleroze spadaju pušenje, nepravilna ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti, konzumacija alkohola, pridružene bolesti ili stanja (dijabetes, hipertenzija, dislipidemije, gojaznost BMI >30), trombogeni faktori.
Stoga se pacijentima koji spadaju u rizičnu kategoriju savetuje terapijski način života, a on podrazumeva fizičku aktivnost nekoliko puta nedeljno jer je ustanovljeno da kod zdravih osoba svakodnevni aerobni trening povećava nivo HDL-holesterola za 3–9%, nekonzumiranje alkohola, redukciju telesne mase, prekid pušenja i pravilnu ishranu.
Kada je reč o terapijskoj ishrani, preporuka je da se redukuje unos ukupnih masti na 25-35% od ukupno unetih kalorija. Poželjno je da u ukupnom dnevnom energetskom unosu zasićene masne kiseline budu zastupljene ispod 7%, u šta se ubrajaju masti životinjskog porekla, masna mesa i masne mesne prerađevine (kobasice, pašteta, viršle i dr.), punomasno mleko i neki mlečni proizvodi. Polinezasićene masne kiseline treba da budu zastupljene ispod 10% od ukupnog energetskog unosa. Izvore Ω-6-masnih kiselina predstavljaju biljna ulja (maslinovo), dok se Ω-3-masne kiseline nalaze u mesu i ulju morskih riba.
Povećan unos ribljeg ulja se savetuje i zbog toga što smanjuje sintezu triglicerida, a dovodi do porasta HDL-holesterola, pa se ono može koristiti i kao dodatak ishrani. Obazrivost je ipak potrebna jer ako se nekontrolisano unosi, može doći do porasta LDL-holesterola. Oleinska kiselina (u vidu maslinovog ulja) prevashodno snižava LDL-holesterol, a vrlo malo utiče na trigliceride.
Najveće količine mononezasićenih masnih kiselina se nalaze u maslinovom i repičinom ulju, ulju od kikirikija i drugim biljnim uljima i njihov dnevni unos treba da bude ispod 20%, dok unos trans oblika nezasićenih masnih kiselina (neki margarini, pržena hrana, itd) treba da bude što manji.
Smanjenje povećanog unosa holesterola hranom dovodi do snižavanja nivoa LDL-holesterola. Iz tog razloga je poželjno da dnevni unos holesterola bude ispod 200 mg/dan. Najvažniji izvori holesterola su punomasno mleko i proizvodi načinjeni od njega, buter, meso i mesne prerađevine, iznutrice, životinjska mast, žumance jajeta, riblja ikra, kavijar.
Unos složenih ugljenih hidrata u ukupnom energetskom unosu treba da bude od 50 do 60%. Povećan unos ugljenih hidrata međutim dovodi do porasta nivoa triglicerida i sniženja HDL-holesterola.
U ukupnom dnevnom kalorijskom unosu proteini treba da budu zastupljeni oko 15%, a preporučuje se zamena jednog dela proteina životinjskog porekla proteinima biljnog porekla, npr. iz soje, leguminoza i dr.
Prepopruka je da unos biljnih sterola (fitosterola i stanola) bude 2g na dan, što može sniziti nivo LDL-holesterola za 6–15%, pa se njihova primena savetuje naročito u ishrani bolesnika sa hiperlipoproteinemijom.
Primena dijetskih (viskoznih, u vodi rastvorljivih) vlakana u ishrani snižava nivo LDL-holesterola za 5%, pa je preporuka da dnevni unos bude 20–30 g.
Zdrav način života podrazumeva korigovanje socijalnih navika, a one se pre svega ogledaju u zdravoj ishrani koja podrazumeva veliki unos voća, povrća i integralnih žitarica, jezgrastog voća, zdravih masti – maslinovog ulja, umeren unos mlečnih proizvoda, piletine i ribe, male količine crvenog i prerađevina od mesa i umerene količine alkohola (crveno vino), dok se svakako savetuje prestanak pušenja, povećan stepen fizičke aktivnosti, smanjeno konzumiranja kafe i drugih vrsta alkohola, te redukcija telesne mase i svakodnevnog stresa.
Za primarnu prevenciju kardiovaskularnih bolesti kod osoba starijih od 20 godina, preporuka je odrediti lipidni status najmanje jednom u 5 godina, dok se on obavezno savetuje kod pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima i/ili dijabetesom.
U svrhu dobijanja validnog nalaza, pravilno uzorkovanje parametara u okviru lipidnog statusa se mora obaviti nakon 12-časovnog gladovanja, najbolje u jutarnjim časovima neposredno nakon buđenja, dok pacijent ne sme da intenzivno vežba 24h pre davanja krvi na analizu.
Rezultati lipidnog statusa su u našoj laboratoriji gotovi isti dan na dan vađenja krvi.