microscope preloader

Holesterol i trigliceridi

Holesterol i trigliceridi su osnovni elementi lipidnog statusa (lipoproteinske frakcije), koji u velikoj meri prikazuje opšte stanje zdravlja organizma.

Ispitivanja osnovnog lipidnog statusa podrazumeva određivanje koncentracije:

  • Ukupni holesterol
  • Trigliceridi
  • HDL-holesterol
  • LDL-holesterol

Pored postavljanja dijagnoze dislipidemija, ispitivanje lipidnog statusa ima za cilj i utvrđivanje rizika za nastanak kardiovaskularnih oboljenja, kao i primenu i praćenje terapije za lečenje dislipidemija.

Dislipidemije predstavljaju metaboličke poremećaje u kojima dolazi do promene koncentracije jedne ili više lipidnih odnosno lipoproteinskih frakcija u krvi. Mogu se manifestovati kao hiperlipidemije (hiperlipoproteinemije) i hipolipidemije (hipolipoproteinemije), mada se češće sreću koncentracije lipida iznad preporučenih vrednosti.

Holesterol – vrednosti i granice

Holesterol je steroid neophodan za normalno funkcionisanje organizma jer predstavlja važnu strukturnu komponentu ćelijskih membrana, prekursor je u sintezi žučnih kiselina, steroidnih hormona i vitamina D. Potvrđeno je da postoji pozitivna veza između koncentracije holesterola u serumu i rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti.

Stoga koncentracija ukupnog holesterola služi kao jedan od parametara za praćenje i tretman kardiovaskularnih bolesti, a i kritičan je faktor u patogenezi ateroskleroze – inflamatornog oboljenja zida krvnog suda koje se odlikuje pre svega deponovanjem lipida u arterijskom zidu kao posledice oksidativnog stresa tj. povećane produkcije slobodnih radikala u organizmu.

Visok holesterol

Preporučene koncentracije ukupnog holesterola su < 5,20 mmol/L, umereno-rizične od 5,2 – 6,19 mmol/L, dok se vrednosti ≥ 6,2 mmol/L smatraju visoko-rizičnim.

Na vrednosti holesterola utiču faktori poput starosti, pola, nasleđa, načina ishrane, fizičke aktivnosti i nekih hormona (hormon rasta, glukagon i tiroksin smanjuju koncentraciju holesterola u plazmi). Holesterol je kod muškaraca uvek viši nego kod žena pre menopauze, dok je posle menopauze odnos obrnut – žene imaju više vrednosti holesterola nego muškarci.

Vrednost holesterola u serumu iznad 5,2 mmol/L se naziva hiperholesterolemija. Ona se javlja usled primarnih hiperlipoproteinemija, mada može biti i posledica pridruženih bolesti (dijabetes melitus, nefrotski sindrom, tireoidna disfunkcija).

Nizak holesterol

Snižena vrednost holesterola (hipoholesterolemija) može biti posledica ili primarnih hipolipoproteinemija ili se sekundarno javlja kod nekih maligniteta i endokrinih bolesti.

HDL – „dobar holesterol“

HDL-holesterol se popularno naziva i „dobar holesterol“, i predstavlja antiaterogeni lipoprotein najveće gustine, a najmanje veličine od svih lipoproteina. Zajedno sa LDL lipoproteinskom frakcijom sadrži najveći udeo holesterola u organizmu – jednu trećinu ukupnog sadržaja holesterola.

Najveći značaj HDL-holesterola se ogleda u njegovoj kardioprotektivnoj ulozi i prevenciji srčanih oboljenja, jer je dokazano da porast nivoa HDL-holesterola za 1% smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti za 2-3%. Poznato je takođe da on redukuje rizik od tromboze time što inhibira aktivaciju trombocita i njihovu agregaciju, a još se smatra i da HDL čestica omogućava regeneraciju normalne funkcije endotela krvnog suda.

Snižene vrednosti HDL holesterola

Poželjne vrednosti HDL-holesterola su ≥ 1,55 mmol/L, dok se vrednosti < 1,0 mmol/L smatraju visoko-rizičnim, s tim što žene prosečno imaju viši HDL-holesterol od muškaraca u toku celog života.

LDL – „loš holesterol“

LDL-holesterol se popularno naziva i „loš holesterol“, i predstavlja proaterogeni lipoprotein niske gustine, koji ima aterogenu ulogu i najvažniji je parametar u cilju procene rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti, a ciljni je parametar za lečenje većine displipidemija.

Za određivanje koncentracije LDL-holesterola u rutinskim laboratorijama se najčešće koristi Friedwald-ova formula, za koju je neophodno odrediti koncentracije ukupnog holesterola, triglicerida i HDL-holesterola, osim u slučaju kada je koncentracija triglicerida ≥ 4,52 mmol/L kada se ova formula ne može primeniti.

Visoke vrednosti LDL

Optimalnom koncentracijom LDL-holesterola se smatra vrednost ispod 2,6 mmol/L, graničnom od 2,6 – 3,34 mmol/L, visoko-rizičnom od 3,35 – 4,89 mmol/L, dok se vrlo visoko-rizičnom smatraju koncentracije ≥ 4,9 mmol/L.

Trigliceridi

Trigliceridi su estri glicerola i masnih kiselina i oni mogu biti biljnog i životinjskog porekla, a njihovo poreklo u organizmu egzogeno, ako se unose hranom ili endogeno, kada se sintetišu u jetri.

Koncentracija triglicerida se određuje u cilju postavljanja dijagnoze i praćenja terapije familijarne hipertrigliceridemije, utvrđivanja rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti i za izračunavanje koncentracije LDL-holesterola.

Trigliceridi - vrednosti

  • Optimalna vrednost triglicerida je niža od 1,7 mmol/L
  • Granično-visoka vrednost od 1,70 – 2,25 mmol/L
  • Visoko-rizičnim se smatraju koncentracije od 2,26 – 5,64 mmol/L
  • Vrlo visoko-rizične su vrednosti ≥ 5,65 mmol/L.

Uzorak krvi za određivanje koncentracije triglicerida se uzima 12h nakon poslednjeg obroka.

Indeks ateroskleroze

Pored osnovnih parametara za određivanje lipidnog statusa, za procenu rizika od ateroskleroze se koriste aterogeni indeksi poput:

  • Ukupan holesterol/HDL-holesterol
  • LDL-holesterol/HDL-holesterol
  • Trigliceridi/HDL-holesterol i
  • Non-HDL holesterol (ukupan holesterol - HDL-holesterol)

Upotreba ovih indeksa u kliničkoj praksi prevashodno služi za bolju procenu rizika za razvoj ateroskleroze, jer oni predstavljaju količnik dve vrednosti lipidnih parametara. Ovo je naročito značajno u slučajevima kada su u pitanju granične vrednosti parametara.

U promenljive faktore rizika za pojavu ateroskleroze spadaju pušenje, nepravilna ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti, konzumacija alkohola, pridružene bolesti ili stanja (dijabetes, hipertenzija, dislipidemije, gojaznost BMI >30), trombogeni faktori.

Stoga se pacijentima koji spadaju u rizičnu kategoriju savetuje terapijski način života, a on podrazumeva fizičku aktivnost nekoliko puta nedeljno jer je ustanovljeno da kod zdravih osoba svakodnevni aerobni trening povećava nivo HDL-holesterola za 3–9%, nekonzumiranje alkohola, redukciju telesne mase, prekid pušenja i pravilnu ishranu.

Holesterol i ishrana

Kada je reč o terapijskoj ishrani, preporuka je da se redukuje unos ukupnih masti na 25-35% od ukupno unetih kalorija. Poželjno je da u ukupnom dnevnom energetskom unosu zasićene masne kiseline budu zastupljene ispod 7%, u šta se ubrajaju masti životinjskog porekla, masna mesa i masne mesne prerađevine (kobasice, pašteta, viršle i dr.), punomasno mleko i neki mlečni proizvodi. Polinezasićene masne kiseline treba da budu zastupljene ispod 10% od ukupnog energetskog unosa. Izvore Ω-6-masnih kiselina predstavljaju biljna ulja (maslinovo), dok se Ω-3-masne kiseline nalaze u mesu i ulju morskih riba.

Povećan unos ribljeg ulja se savetuje i zbog toga što smanjuje sintezu triglicerida, a dovodi do porasta HDL-holesterola, pa se ono može koristiti i kao dodatak ishrani. Obazrivost je ipak potrebna jer ako se nekontrolisano unosi, može doći do porasta LDL-holesterola. Oleinska kiselina (u vidu maslinovog ulja) prevashodno snižava LDL-holesterol, a vrlo malo utiče na trigliceride.

Najveće količine mononezasićenih masnih kiselina se nalaze u maslinovom i repičinom ulju, ulju od kikirikija i drugim biljnim uljima i njihov dnevni unos treba da bude ispod 20%, dok unos trans oblika nezasićenih masnih kiselina (neki margarini, pržena hrana, itd) treba da bude što manji.

Smanjenje povećanog unosa holesterola hranom dovodi do snižavanja nivoa LDL-holesterola. Iz tog razloga je poželjno da dnevni unos holesterola bude ispod 200 mg/dan. Najvažniji izvori holesterola su punomasno mleko i proizvodi načinjeni od njega, buter, meso i mesne prerađevine, iznutrice, životinjska mast, žumance jajeta, riblja ikra, kavijar.

Unos složenih ugljenih hidrata u ukupnom energetskom unosu treba da bude od 50 do 60%. Povećan unos ugljenih hidrata međutim dovodi do porasta nivoa triglicerida i sniženja HDL-holesterola.

U ukupnom dnevnom kalorijskom unosu proteini treba da budu zastupljeni oko 15%, a preporučuje se zamena jednog dela proteina životinjskog porekla proteinima biljnog porekla, npr. iz soje, leguminoza i dr.

Prepopruka je da unos biljnih sterola (fitosterola i stanola) bude 2g na dan, što može sniziti nivo LDL-holesterola za 6–15%, pa se njihova primena savetuje naročito u ishrani bolesnika sa hiperlipoproteinemijom.

Primena dijetskih (viskoznih, u vodi rastvorljivih) vlakana u ishrani snižava nivo LDL-holesterola za 5%, pa je preporuka da dnevni unos bude 20–30 g.

Preporuke

Zdrav način života podrazumeva korigovanje socijalnih navika, a one se pre svega ogledaju u zdravoj ishrani koja podrazumeva veliki unos voća, povrća i integralnih žitarica, jezgrastog voća, zdravih masti – maslinovog ulja, umeren unos mlečnih proizvoda, piletine i ribe, male količine crvenog i prerađevina od mesa i umerene količine alkohola (crveno vino), dok se svakako savetuje prestanak pušenja, povećan stepen fizičke aktivnosti, smanjeno konzumiranja kafe i drugih vrsta alkohola, te redukcija telesne mase i svakodnevnog stresa.

Za primarnu prevenciju kardiovaskularnih bolesti kod osoba starijih od 20 godina, preporuka je odrediti lipidni status najmanje jednom u 5 godina, dok se on obavezno savetuje kod pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima i/ili dijabetesom.

U svrhu dobijanja validnog nalaza, pravilno uzorkovanje parametara u okviru lipidnog statusa se mora obaviti nakon 12-časovnog gladovanja, najbolje u jutarnjim časovima neposredno nakon buđenja, dok pacijent ne sme da intenzivno vežba 24h pre davanja krvi na analizu.

Rezultati lipidnog statusa su u našoj laboratoriji gotovi isti dan na dan vađenja krvi.