Povećanje broja obolelih ljudi od Groznice zapadnog Nila beleži se u poslednje dve decenije i ima tendenciju porasta u budućnosti. Faktori koji su doprineli ovakvoj epidemiološkoj situaciji su klimatske promene, intenzivan međunarodni saobraćaj, češće izlaganje ljudi divljim životinjama i insektima itd.

Primarni rezervoar zaraze su mnoge vrste ptica (gavrani, vrane, svrake, čavke i dr.) kod kojih je infekcija najčešće asimptomatska (bez simptoma bolesti). U endemskim krajevima virus se održava između ptica koje su zaražene i komaraca koji se hrane krvlju ptica.

Prenošenje infekcije na ljude i druge životinje najčešće nastaje ubodom zaraženog komarca. Komarci se zaraze prilikom sisanja krvi zaraženih ptica. U retkim slučajevima infekcija može da se prenese putem transfuzije zaražene krvi, transplantacijom tkiva i organa .

Virus zapadnog Nila se ne prenosi među ljudima putem kontakta.

Simptomi bolesti nastaju 3 do 14 dana nakon uboda zaraženog komarca.

Kod oko 80 odsto zaraženih osoba infekcija protiče asimptomatski. Oko 20 odsto inficiranih osoba ima blagu kliničku sliku u vidu groznice, glavobolje, mučnine, povraćanja, ređe se javlja otok limfnih žlezda ili pojava ospe na koži grudi, leđa ili stomaka. Pomenuti simptomi prolaze u toku nekoliko dana, a u retkim slučajevima mogu trajati i više nedelja.

U sezoni 2016. potvrđena su 54 slučaja oboljenja u zemljama članicama EU (Austrija, Mađarska, Italija,Rumunija i Kipar) i 60 slučajeva u zemljama u okruženju.