Analiza urina je najbolji dijagnostički test za većinu oboljenja. Uz krvnu sliku, najčešća laboratorijska analiza. Bubrezi su ti koji filtriraju toksine iz našeg krvotoka, a sav višak odlazi kroz mokraću.
Leukociti, odnosno bela krvna zrnca, glavni su zaštitnici našeg tela od različitih bakterijskih i virusnih upala. Kada se leukociti pojave u morkaći to je jasan znak neke infekcije. Pojava leukocita u urinu se naziva leukociturija i uglavnom je znak bubrežne infekcije.
Hematurija predstavlja prisustvo eritrocita (krvi) u mokraći. Uzroci hematurije su mnogobroni i javljaju se kao nebubrežna oboljenja, kardiovaskularna, gastroenterološka ili kao toksoalergijska reakcija.
Stoga je boja mokraće glavni pokazatelj zdravlja vaših unutrašnjih organa. Boja se kreće od narandžaste i roze do braon i crne, a stručnjaci su dali objašnjenje za svaku boju urina koja karakteriše različita stanja našeg organizma.
Analiza mokraće je rutinski pregled koji spada u jedan od osnovnih laboratorijskih pretraga. On obuhvata ispitivanje kiselosti (pH), specifičnu težinu kao i hemijsku analizu pomoću tzv. test-traka kojima se može dokazati prisustvo proteina, glukoze i krvi u mokraći, proveriti nalaz ketonskih tela, bilirubina i nitrita.
Ponekad se na bolest može posumnjati već pri promenama fizikalnih i hemijskih karakteristika mokraće: izgleda, boje, mirisa i specifične težine. Krv u mokraći jedan je od važnih simptoma bolesti urinarnog trakta, a čest je nalaz i kod postojanja kamena u bubregu. Svakim pregledom urina se analizira više faktora:
Postoji i niz specijalnih analiza na vrste droga, lekova, nasledne i metaboličke bolesti. Svaki test osim indikacija, ima i granice osetljivosti i specifičnosti, te pored tačnih rezultata postoji mogućnost lažno pozitivnih i lažno negativnih rezultata.
Specifična težina urina u rasponu je od 1.010 do 1.025 u zavisnosti od količine izlučene morkaće, dok je pH od slabo kiselog do slabo alkalnog 4.8-7.2. Oko 95% mokraće čini voda, a tu su i elektroliti NaCl, sulfatne i fosfatne soli, mokraćna kiselina, kreatinin i dr.
Kod zdravih osoba mokraćni sistem je sterilan i ne sadrži bakterije. Kod infekcija, mikroorganizmi izazivaju upalu i detektuju se pomoću laboratorijskih ispitivanja tzv. urinokulture. Normalan urin je bistrog izgleda, žute boje i kisele reakcije. Svakim odstupanjem od ovoga, moguće je prisustvo neke upale.
Preporučuje se da uzorak mokraće bude jutarnji, drugi mlaz uzet u sterilnu posudicu. Predhodno je neophodno oprati ruke i intimne delove tela. Za analizu je dovoljno do 10 ml urina. Najbolje ga je odneti u laboratoriju u roku od dva sata. Treba znati da uzorak mokraće ukoliko stoji na vazduhu menja izgled, sastav, boju, miris i pH sedimenta.
Za razliku od priprema za analizu krvi, noć pre davanja uzorka mokraće ne treba piti vodu.
Normalno mokrenje je poželjno i bezbolno. Neugodno i bolno mokrenje je najčešći znak upale ili neke druge bolesti mokraćnog sastava. U raznim se bolestima simptomi mogu očekivati promenama u izlučivanju pojedinih normalnih sastojaka ili pojavom abnormalnih sastojaka mokraće. U urinu zdravog čoveka nema glukoze, albumina, ketonskih tela, bilirubina i hemoglobina, te je njihova pojava prvi znak bolesti.
Sediment mokraće se dobija centrifugom urina i predstavlja biološki i hemijski sediment. Biološki se sastoji od broja leukocita, eritrocita, bakterija, gljivica, spermatozoida itd. Hemijski sediment se sastoji od raznih kristala soli: fosfatne, uratne, oksalatne itd.
U talogu (sedimentu) mokraće, koji se dobija centrifugiranjem uzorka urina i odvajanjem tečnog dela, mikroskopski se otkrivaju tzv. cilindri, ćelije i kristali. Rezultati sedimenta su deo rutinske pretrage, a nalazi se izražavaju u brojnim vrednostima npr. 3-5 leukocita po vidnom polju.
Sediment se sastoji od organizovanog i neorganizovanog dela. Neorganizovani deo čine soli u kristalnom illi amorfnom obliku, a organizovani epitalne ćelije, leukociti i mikrobi. Abnormalni sediment može u većem broju da sadrži razne vrste cilindara, eritrocite, leukocite, bakterije, jajašca, parazite i druge abnormalne sastojke.
Uzroci pojave leukociturije, odnosno leukocita u mokraći su brojni: infekcija gornjih i donjih organa urinarnog trakta, upala krvnih sudova u bubrezima, upala urinarnog trakta i uretre, infekcija bešike i njeno preveliko naprezanje. Povećani leukociti u mokraći su ozbiljna stvar. U normalnoj količini urina (750-2000 ml na dan) normalna pojava jeste do 10 leukocita, sve preko toga je razlog za brigu.
Lečenje zavisi od uzroka. Ukoliko je u pitanju burežna infekcija moraju se uzimati antibiotici uz obaveznu lekarsku preporuku. Voda je ipak najbolji lek. Mora se uzimati što više tečnosti u toku dana odnosno čiste vode, do 4 litre dnevno. Leukociturija može biti uzročnik mnogih bolesti, koje u nekim slučajevima imaju i smrtonosni ishod.
Hematurija samo po sebi nije bolest nego jedan od simptoma koji ukazuju na prisustvo bolesti u ljudskom organizmu. Izaziva je povećan broj eritrocita u urinu, odnosno dolazi do pojave krvi dok mokrite. Uzročnici hematurije se mogu prikazati kao manje infekcije, pa sve do kamena u bubregu koji se stalno pomera iritirajući sluzokožu i izazivajući krvarenje. Takođe, krv u mokraći može da ukazuje na rak bubrega ili bešike.
U zavisnosti od uzroka pojave hematurije pristupa se i lečenju pacijenta. Hematurija se definiše kao simptom neke bolesti pa se pri lečenju sva pažnja usmerava ka samoj bolesti koja je njen uzročnik. Sa izlečenjem oboljenja koje je izazvalo krvarenje u urinu, prestaje i manifestacija hematurije.
Pored tri osnovna tipa životinjskog tkiva: vezivnog, mišićnog i nervnog postoji i epitelno tkivo. Njega sačinjavaju epitelne ćelije, koje imaju za zadatak oblaganje šupljina i površina krvnih sudova i organa u celom telu. Epitelne ćelije žive kratko, što za posledicu ima njihovo ljuštenje, kako bi se na njihovom mestu stvarale nove ćelije. Ovo se uglavnom dešava na koži ali i na organima urinarnog trakta. Kada se epitelne ćelije ljušte u mokraćnoj bešici, izvesna količina dospe i u sam urin. Ukoliko je broj ćelija povećan to onda ukazuje na neku abnormalnost.
Zahvaljujući obliku i sastavu epitelnih ćelija lekari mogu da otkriju odakle one potiču i zašto se javljaju u urinarnom traktu. Tri vrste epiletnih ćelija se mogu naći u mokraći: skvamozne, tranzitorne i renalne tubularne epitalne ćelije.
Dijagnostičke vrednosti prisustva epitalnih ćelija u mokraći se određuju kao malo, umereno ili mnogo, ali mogu se izražavati i brojevima. U tom slučaju bi normalna vrednost bila između 15-20 ćelija po polju velikog uvećanja.
Epitelne ćelije u urinu se mogu smanjiti konzumiranjem velikih količina tečnosti, soka od brusnice, čaja od uve, crnog i belog luka kao i povećanim unosom vitamina C, semenom korijandera, bosiljka, pijenjem jogurta.
Sluz u urinu mogu stvarati bolesti urinarnog trakta. Ona je tanka, tekuća i providna a može biti i bele boje. Ovo je normalna pojava organizma. Ukoliko se pojava sluzi u morkaći javlja uz još neke simptome npr. bol u predelu bubrega, peckanje kod mokrenja, krv u urinu, povišena telesna temperatura ili iscedak, obavezno se treba obratiti lekaru.
Kod žena se češće stvara sluz u mokraći, a uzročnici mogu biti menstruacija, trudnoća, oralna kontracepcija ili ovulacija. Tada je sluz čvršća i vidljivija nego obično. Kod muškaraca, pojava sluzi u urinu je gotovo uvek znak nekog poremećaja.
Hranom se u organizam unose nitrati iz kojih pod dejstvom bakterija nastaju nitriti koji se izlučuju urinom.
Pojava nitrita u svežem urinu, znak je infekcije urogenitalnog trakta. Međutim negativan rezultat ne isključuje infekciju. Pojava bolnog peckanja sa prisutnim čestim nagonom za mokrenje su glavni simptomi pojave nitrita u urinu. Moguća je pojava jeze i groznice. Neki stručnjaci tvrde da su niriti konstantno prisutni u našem urinu, zbog konzumiranja namirnica poput salata, spanaća, šargarepe i cvekle.
Činjenica je da ovako uneti nitriti ne mogu izazvati infekcije u organizmu, za razliku od nitrata iz bakterija koji ne mogu poput hrane ili tečnosti prirodnim putem biti eliminisani iz tela.
Laboratorijski pregled mokraće se zasniva na utvrđivanju odgovarajuće boje, mirisa i gustine urina, na osnovu čega se može odrediti koji je problem nastao u organizmu.
Kod gustine je najvažnije da je urin bistar, jer njegova boja odnosno koncentracija govori koliko je organizam hidriran. Dehidriran organizam tera bubrege da čuvaju što više tečnosti u samom organizmu, čime se ne proizvodi dovoljno urina. Ako vam je urin tamno žute boje treba da pijete više vode.
Boja mokraće takođe može da se menja i u zavisnosti od namirnica i pića koje konzumirate, ali ako je boja duže vreme čudna to može biti znak nečega ozbiljnog i treba da se obratite lekaru. Miris mokraće takođe je uzrokovan ishranom ili lekovima odnosno suplementima na bazi šumećih vitamina.
Miris ne mora da bude pokazatelj ozbiljnog problema.
Zamućen urin - ukazuje na povećan broj leukocita, odnosno na neki upalni proces, kao i na gljivice, bakterije, sluz i sve druge elemente koji se mogu naći u sedimentu urina.
Tamnosmeđ urin - ukazuje na povećanje bilirubina, što je najčešće znak oštećenja jetre, odnosno pojave žutice. Neki ljudi inače imaju povećan bilirubin, tako da je njima ovakav izgled urina normalan.
Crven urin - ukazuje na prisustvo hemoglobina, što najčešće ukazuje na oštećenje bubrega, zbog koga se u urinu javlja krv (najčešće kamen u bubregu ili pesak), ali i na razne upalne procese, oštećenje mokraćnih kanala i bešike. Cvekla boji urin takođe u crveno ako se konzumira.
Alkalna reakcija - najčešće ukazuje na bakterijsku infekciju.
Povećana gustina može da bude znak dijabetesa, hipertenzije, poremećaja funkcije hormona nadbubrežne žlezde, oštećenja bubrega. Nastaje i usled povećanog gubitka vode - povraćanje, dijareja, kao i visoka temperatura.
Snižena gustina je najčešće kod povećanog izlučivanja urina.
Mogu da budu pozitivni usled povećane fizičke aktivnosti ili u trudnoći, kada to nije znak patoloških promena. Pojava proteina u urinu u svim ostalim stanjima znak je nekog upalnog procesa.
Pozitivan rezultat glukoze u urinu je uglavnom je povezan s povećanim vrednostima ovog parametra u krvi (iznad 10 mmol/L), što se najčešće dešava kod dijabetičara.
Pozitivni rezultati mogu da budu znak oštećenja jetre ili žuči.
Pozitivan nalaz prisutan kod dijabetičara.
Infekcije urinarnog trakta su česte u detinjstvu. Javljaju se kod dece svih uzrasta. Češće su kod devojčica nego kod dečaka, a prema uzrasnoj grupi su najčešće kod dece do 5 godine života.
Kod dece koja nose pelene, uzorka se uzima kesicom koja se zalepi na kožu spoljašnjeg otvora uretre. Potrebno je prethodno oprati dete. Čim dete piški uzorak treba odneti u laboratoriju. Kod veće dece uzorak se uzima u sterilnu bočicu, prvi jutarnji urin, srednji mlaz.
Prevencija pojave urinarnih infekcija se sprovodi adekvatnim održavanjem higijene urogenitlane regije. Ovo se naročito odnosi na devojčice koje imaju kratak put do mokraćne bešike zbog kratke uretre. Higijenu treba održavati blagim sredstvima za higijenu. Preporučuje se nošenje pamučnog veša i redovno potpuno pražnjenje bešike.
Pregled mokraće spada među najvažnije i najčešće korišćene metode laboratorijskih testiranja radi procene zdravstvenog stanja i dijagnoze raznih bolesti. Koristi i u pregledu zdravih osoba. To nije neobično jer se naše telo sastoji od 71% vode, od koje mokraća nastaje filtracijom krvne plazme kroz bubrege kao otpadni produkt metabolizma.
Prevelika pojava leukocita i eritrocita je glavni pokazatelj bolesti bubrega ili urinarnog trakta, stoga posebnu pažnju obratite na očuvanju ovih organa, uzimanjem dovoljnih količina tečnosti i pravilnom ishranom.
Analiza urina je dragocena screening metoda, jer njeni rezultati daju celovitu sliku stanja ljudskog organizma.