fb-iconinstagram-icon

 drustvo lekara srbije

Stručni tim Z.U. Jugolab u saradnji sa svojim saradnicima učestvuje u kontinuiranoj edukaciji medicinskih radnika.

Specifične analize

Kontakt za informacije o visokospecifičim analizama kojih nema u cenovniku:

(021) 466-804 ili (021) 2100-808

Smaller Default Larger

Svetski dan borbe protiv hepatitisa, bolesti jetre, obeležava se 28. jula. S obzirom na to da se u svetu svake godine dijagnostikuje 10 miliona novih slučajeva, Svetska hepatitis alijansa pokrenula je globalni projekat pod nazivom "Za svet bez hepatitisa", s ciljem da se do 2030. godine eliminiše opasni virus, koji je 7. uzrok smrtnosti u svetu.

Lekari podsećaju da se hepatitis B i C ne može dobiti socijalnim kontaktom sa obolelim, dakle rukovanjem, niti ako radite ili se družite sa takvom osobom. Oba virusa se prenose kontaktom sa zaraženom krvlju, odnosno, ako upotrebljavate korišćene igle i špriceve, imate nezaštićen seksualni odnos, kao i tokom porođaja sa majke na dete.

Hepatitis A koji je uz B i C najrasprostranjeniji, najmanje je opasan oblik ovog oboljenja. U narodu je poznat i kao zarazna žutica i nalazi se u stolici obolele osobe, pa je put prenosa preko prljavih ruku. Zato je za hepatitis A najvažnija mera prevencije higijena, mada postoji i vakcina.
Vakcinisanje protiv hepatitisa B, koji je sto puta zarazniji od virusa HIV, obavezan je deo programa imunizacije u našoj zemlji, dok za hepatitis tipa C ne postoji vakcina.
Infekcija izazvana virusom hepatitisa C često dugo vremena može proticati bez specifičnih simptoma i znakova bolesti i pacijenti je otkriju tek u poodmakloj fazi. Retko kada se pacijent obrati lekaru zbog određenih simptoma, već se najčešće hronična infekcijaotkrivasasvim slučajno, prilikom sistematskih pregleda krvi, dobrovoljnog davanja krvi ili transfuzije obolelom srodniku ili prijatelju, a čak 40 odsto pacijenata ne zna na koji način se inficiralo.

Testiranje na hepatitis preporučuje se svim osobama koje spadaju u tzv. rizične grupe.

Rizične grupe stanovništva, odnosno osobe koje imaju povećani rizik nastanka hepatitisa su svi oni koji žive sa obolelom osobom i u lošim higijenskim uslovima, zatim osobe koje nemaju pravilne higjenske navike, promiskuitetno i seksualno rizično se ponašaju, intravenski narkomani i oni koji zloupotrebljavaju alcohol.
Rizik donose i tetoviranje, pirsing, stomatološke ili hirurške intervencije nesterilisanim instrumentima, tretmani kod pedikira i manikira, kao i korišćenje sredstava za ličnu higijenu osobe inficirane virusom hepatitisa B i C.

 

U organizaciji ZU Jugolab, britanski hirurg obavio prvu laparaskopsku histerektomiju u Opštoj bolnici u Čačku

 

U organizaciji ZU Jugolab u Čačku je gostovao prof dr Omer Devaja iz Londona, koji je obavio prvu laparaskopsku histerektomiju u čačanskoj Opštoj bolnici. Cilj posete je bila edukacija lekara u ovoj zdravstvenoj ustanovi, a po opštoj oceni poseta je bila veoma uspešna. Naime, čačanski ginekolozi dr Aleksandar Urošević i dr Radoš Čantrak sa saradnicima, prezadovoljni su prikazanim, kao i mogućnošću da asistiraju ovom vrsnom stručnjaku. O značaju ovog događaja dr Aleksandar Urošević i gradonačelnik Čačka Milun Todorović govorili su na veoma posećenoj konferenciji za medije.

Od 16h u prepunoj konferencijskoj sali Hotela Beograd u Čačku u prisustvu lekara (prevashodno ginekologa) iz Čačka, Užica, Ivanjice, Guče, Gornjeg Milanovca, i Prijepolja održana su dva akreditovana predavanja. Prvo predavanje održala je mr sci med dr Slađana Golubović, specijalista mikrobiologije iz ZU Jugolab sa temom "Prevencija Ca grlića materice - laboratorijski aspekti", a drugo predavanje održao je prof dr Omer Devaja sa temom "Novine u laparaskopskoj hirurgiji". Prema opštoj oceni predavanja su u potpunosti zadovoljila očekivanja prisutnih, a nakon toga u svečanoj sali hotela priređen je koktel.

 

Više o ovom događaju možete saznati klikom na sledeći link:  https://www.youtube.com/watch?v=05LZg-qu7Iw


UČEŠĆE ZU JUGOLAB NA 5. SIMPOZIJUMU GINEKOLOŠKE ONKOLOGIJE

21.aprila 2017. godine u kongresnoj sali Instituta za onkologiju Vojvodine održan je Peti simpozijum ginekološke onkologije -Stavovi i nova sagledavanja patologije, prevencije i terapije. Kordinatori edukacionog tima su bili: prof dr Aljoša Mandić, prof dr Srđan Đurđević i prof dr Vladimir Pažin.
Simpozijum je bio sa međunarodnim učešćem a bio je posvećen prevenciji i lečenju Ca grlića materice.
 

  

7APRIL

Svake godine 7.aprila Svetska zdravstvena organizacija obeležava Svetski dan zdravlja. Ovaj datum ujedno predstavlja i dan kada je Svetska zdravstvena organizacija osnovana.

Ove godine Svetski dan zdravlja posvećen je depresiji i obeležava se pod sloganom „Depresija – hajde da razgovaramo”.

Depresija se javlja kod osoba svih uzrasta i utiče na sposobnost osobe da obavlja i najjednostavnije svakodnevne aktivnosti, sa negativnim posledicama na odnose sa porodicom i prijateljima.

Depresija je jedan od vodećih uzroka opterećenja stanovnika bolestima u Srbiji. Prema podacima iz izveštaja Svetske zdravstvene organizacije iz 2017. godine (Globalno zdravlje: Procene depresije i drugih mentalnih poremećaja), od depresije u Srbiji pati 419.302 osobe (5% populacije).

Cilj ovogodišnje kampanje je da se poveća broj ljudi koji će potražiti pomoć, a koji imaju simptome depresije. Razgovor može biti prvi korak ka oporavku od depresije.

svetski dan borbe protiv tuberkuloze

 

 

ŠTA JE TUBERKULOZA I KAKO SE PRENOSI ?


Tuberkuloza je zarazna bolest koju izaziva bakterija (bacil) tuberkuloze. Infekcija se prenosi vazduhom, izuzetno retko na drugi način. Najvažniji izvor prenošenja infekcije su bolesnici sa plućnom tuberkulozom. Kada osoba sa nelečenom zaraznom tuberkulozom pluća kašlje, kija, smeje se ili govori, ona izbacuje u vazduh bacile zajedno sa kapljicama pljuvačke. Ove veoma male čestice dugo lebde u vazduhu i do prenošenja infekcije dolazi kada druga osoba udahne zarazne kapljice sa bacilima tuberkuloze.
Ako osoba ima dobru otpornost organizma, infekcija sa udahnutim bacilima se savlada u začetku i do bolesti najčešće i ne dolazi. Svega 10% inficiranih osoba će se kasnije u toku života razboleti od tuberkuloze, a najčešći razlog je pad otpornosti organizma izazvan stresom, neurednim životom, neuhranjenošću, lošim uslovima života, alkoholizmom, nekom dugotrajnom bolešću, HIV infekcijom, itd.
Tuberkuloza se može pojaviti u bilo kom delu tela, ali najčešće se javlja u plućima. Najčešći simptomi plućne tuberkuloze su kašalj, nekad sa pojavom krvi u ispljuvku, povišena temperatura, noćno znojenje, gubitak apetita, mršavljenje i opšti osećaj slabosti.
Dijagnoza tuberkuloze se postavlja na osnovu kliničkih i radiografskih nalaza, posebno rengenskog snimka pluća, a potvrđuje se mikroskopskim nalazom bacila u biološkim materijalima i rastom kolonija bacila tuberkuloze na kulturama.

 

KAKO DA SE ZAŠTITIMO OD TUBERKULOZNE INFEKCIJE?


Za prenošenje infekcije najvažniji je bliski kontakt sa obolelim od plućne tuberkuloze, dok tuberkuloza bilo kog drugog organa nije zarazna. Najveću mogućnost da se zaraze imaju članovi porodice i osobe koje žive u istom domaćinstvu ili koje provode više sati u istoj prostoriji sa obolelim. Sve osobe iz bliskog kontakta sa zaraznim bolesnikom treba da se jave lekaru specijalisti za plućne bolesti na pregled.
Najvažnija prevencija širenja tuberkuloze je rano otkrivanje i lečenje obolelog od plućne tuberkuloze, jer se tako najefikasnije uklanja izvor zaraze.
Prostorije u kojima boravi bolesnik moraju biti čiste i dobro provetravane. Prirodna ventilacija je jednostavan i efikasan način smanjivanja koncentracije bacila u vazduhu u zatvorenom prostoru jer se tako smanjuje rizik zaraze.
Bacil tuberkuloze je osetljiv na toplotu (60 C ga uništava za 30 minuta, a 80 C za 1 sekundu). Odeću i posteljinu prati na 60-90C, a posuđe u vreloj vodi.
Od hemijskih dezinficijenasa za pranje ravnih površina, podova i toaleta, najefikasniji su hloridi
(napr. rastvor varikine).
Oboleli od zarazne tuberkuloze pluća moraju da se leče u bolnicama, a na kućno produženo lečenje se otpuštaju tek kada postanu bezopasni za svoju okolinu, kada bacila više nema u ispljuvku.
U direktnom kontaktu sa obolelim od zarazne multirezistentne tuberkuloze, tj.oblika tuberkuloze koji je postao neosetljiv na standardne lekove za tuberkulozu, a posebno ako taj kontakt duže traje, potrebno je koristiti maske.

 

BRIGA O ZDRAVLJU VAŠIH PLUĆA


Aktivno, ali isto tako i pasivno pušenje (boravak u zatvorenom prostoru pored aktivnih pušača) značajno narušava zdravlje pre svega respiratornog trakta. Bebe od majki pušača su sklonije infekcijama i alergijama tokom života. Rani početak pušenja u adolescentnom dobu utiče na smanjenje disajnih kapaciteta, kao i lokalne odbrane pluća od infektivnih uzročnika, pa i tuberkuloze, a pušenje se smatra i najznačajnijim faktorom rizika za nastanak karcinoma pluća.

 

 

Svetski dan bubrega obeležava se na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju (The International Society of Nephrology) i Internacionalnog udruženja Fondacija za bubreg (International Federation of Kidney Foundations) u više od 100 zemalja širom sveta. Od 2006. godine obeležava se svakog drugog četvrtka u martu mesecu. Cilj je podizanje svesti o važnosti bubrega, organa koji ima ključnu ulogu u održavanju života i upoznavanje javnosti da su bolesti bubrega česte, opasne i izlečive.

Glavna funkcija bubrega je izlučivanje toksičnih produkata metabolizma i viška tečnosti iz organizma. Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja, različitog uzroka, toka, kliničke slike i prognoze. Ova oboljenja najčešće su izazvana infekcijama, metaboličkim poremećajima, toksinima i drugim uzrocima, a manifestuju se kao upale bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefrotski sindrom) i akutna, odnosno hronična smanjena funkcija bubrega (bubrežna insuficijencija).

Akutno oštećenje bubrega karakteriše: iznenadna pojava krvi i belančevina u mokraći, smanjenje količine izlučene mokraće a dolazi i do pojave otoka i povećanog krvnog pritiska. Obično nastaje nakon različitih infekcija, pre svega bakterijskih infekcija gornjih respiratornih puteva i kože (streptokoknih). Neinfektivno akutno oštećenje bubrega nastaje kao posledica sistemskih, naslednih, metaboličkih, biohemijskih poremećaja imunoloških i malignih bolesti (štetno dejstvo lekova, teških metala, zračenje) ili su nastale kao posledica dejstvom nepoznatog uzoka. Hemolitičko uremijski sindrom je najčešći uzrok akutnog oštećenja bubrega kod dece.

Još jedan uzrok akutnog oštećenja bubrega kod dece, je trauma kaja može da nastane kao posledica opekotina, dehidratacije, krvarenja, povreda ili operacija.

 Hronične bubrežne bolesti kod dece najčešće su posledica urođenih mana (npr deca rođena sa samo jednim bubregom ili sa bubrezima koji imaju nenormalnu strukturu), naslednih bolesti (npr policističnih bolesti bubrega), infekcije, nefrotskog sindroma, sistemskih bolesti (šećerna bolest, lupus), zastoja u oticanju mokraće i veziko-ureteralnog refluks-a.

Bolesti bubrega moguće je na vreme dijagnostikovati. Pregledom uzorka mokraće, krvi i krvnog pritiska mogu se otkriti rani znaci bubrežne bolesti.

Simptomi i znaci hronične slabosti bubrega se razvijaju postepeno i nisu specifični. Obično se osete tek kada nivo glomerularne filtracije bubrega opadne na vrednosti ispod 15 ml/min. U svakodnevnoj kliničkoj praksi, cilj je otkriti hroničnu bubrežnu bolest pre ovih simptoma i primeniti preventivne mere.

• Poremećaji mokrenja (učestalo mokrenje, smanjeno izlučivanje urina, bolno i otežano mokrenje, noćno mokrenje, nemogućnost mokrenja)
• Promene u sastavu mokraće (bakterije, leukociti, krv, proteini, lipidi i kristali u urinu)
• Bol (tup, oštar, povremen, kontinuiran, tipa kolike)
• Otok (testati, generalizovani)
• Povišen krvni pritisak (bubrežnog porekla)

 

Osam zlatnih pravila za smanjenje rizika za razvoj bolesti bubrega:

 

• Budite fizički aktivni!
• Redovno kontrolišite nivo šećera u krvi!
• Kontrolišite krvni pritisak!
• Hranite se pravilno i održavajte normalnu telesnu težinu!
• Uzimajte dovoljne količine tečnosti!
• Prestanite da pušite!
• Ne uzimajte lekove koji nisu propisani receptima!
• Redovno kontrolišite bubrege ukoliko imate jedan ili više faktora rizika!