fb-iconinstagram-icon

 drustvo lekara srbije

Stručni tim Z.U. Jugolab u saradnji sa svojim saradnicima učestvuje u kontinuiranoj edukaciji medicinskih radnika.

Specifične analize

Kontakt za informacije o visokospecifičim analizama kojih nema u cenovniku:

(021) 466-804 ili (021) 2100-808

Smaller Default Larger

Svetski dan srca se obeležava 29. septembra a ustanovljen je 2000. godine sa ciljem da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti kod 17,5 miliona ljudi svake godine.  Svetska federacija za srce ističe da najmanje 80% prevremenih smrtnih ishoda može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost).

U skladu sa tim, ove godine Svetski dan srca obeležava se pod sloganom „Ojačajte svoje srce”, naglašavajući značaj zdravih stilova života, kao i značaj prevencije i kontrole faktora rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova u svim populacionim grupama.

 

Kako da zaštitite svoje srce?

Budite fizički aktivni

Sprovodite redovnu umerenu fizičku aktivnost. Samo 30 minuta aktivnosti dnevno može da pomogne u sprečavanju srčanog i moždanog udara. Neka to postane vaš životni stil – regularni deo svakog vašeg dana!

Prestanite sa pušenjem i zaštitite se od duvana

Ako prestanete da pušite, rizik od koronarne bolesti srca biće dvostruko niži u roku od samo godinu dana uz trend vraćanja na normalan nivo tokom vremena.

Jedite zdravo i održavajte zdravu telesnu težinu

Nezdrava ishrana dovodi do gojaznosti. Gojaznost je faktor rizika razvoja ishemijske bolesti srca. U ishrani treba da budu zastupljenje namirnice kao što su voće, povrće, integralne žitarice, mršava mesa, mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masnoća i riba. 

Znajte vaše brojke

Redovno kontrolišite visinu svog krvnog pritiska, nivo holesterola i glukoze u krvi.

Smanjite mentalni stres

Mentalni stres može biti hronični stres (praktično od rođenja), zatim rezultat uticaja socijalne sredine – posledica ekonomsko-političke krize, emotivni stres, poremećaji ponašanja u sklopu anksioznih poremećaja i reakcija (razni oblici depresija, aktuelni postraumatski stres sindrom kod prognanih lica, nakon prirodnih nepogoda…), panike, fobije.