Smaller Default Larger

Krvna slika: Analize Krvi sa Primerom i Tumačenjem

krvne grupe 

Kompletna krvna slike je jedan od glavnih pokazatelja stanja organizma. Na osnovu toga može se utvrditi da li postoji neka skrivena bolest ili je organizam zdrav. U zavisnosti od toga da li u eritrocitima postoje određeni proteini , krv se deli na 4 krvne grupe: A, B, AB i 0. One među populacijom nisu ravnomerno raspoređene 0+ je najčešća a AB- je najređa. Takođe osobe 0 krvne grupe su univerzalni davaoci, a primaju samo svoju grupu, dok su osobe sa AB krvnom grupom univerzalni primaoci i daju samo svojoj krvnoj grupi.

Analiza krvi

Postoji nekoliko vrsta analiza krvi. Ona od najčešćih je opšta analiza na osnovu koje se određuje krvna slika, a postoji takođe i biohemijska analiza krvi. Pri davanju krvi doktor uzima u obzir fiziološko stanje pacijenta, kao i njegov pol. Takođe se obraća pažnja i na to da li je pacijent odmoran ili pod stresom, jer svaka promena unutar tela može uticati na krajnji rezultat analize. Krvnom slikom se određuje broj crvenih i belih krvnih zrnaca kao i prisustva šećera, belančevina ili drugih supstanici u oranizmu.

Kompletna krvna slika - parametri

CRP je skraćenica koja označava C reaktivni protein. Ovaj protein se proizvodi u jetri i on je jedan od najjačih reaktanata akutne faze. Prilikom infekcija ili zapaljenja organizma, jetra sintetiše proteine koji imaju ulogu u odbrani organizma. Normalna koncentracija CRP-a se smatra do 10mg/l. Ovde ne postoji značajna razlika između referentnih vrednosti za muškarce i žene ili za životnu dob. U okviru kompletne krvne slike određuju se sledeći parametri:

Leukociti ili bela krvna zrnca (WBC - White Blood Cell)

Leukociti se u organizmu ne stvaraju samo u krvi nego i u limfnom sisemu. Proizvodi ih direktno koštana srž i to njene ćelije koje se još zovu i matične ćelije hematopoeze. Leukociti su daleko složenija krvna zrnca od npr. eritrocita jer imaju jezgro.

Prema poreklu, obliku jedra i izgledu citoplazme leukociti se dele na: granulocite (granule koje učestvuju u alergijskim reakcijama), limfociti (glavna uloga im je u imunološkom odbrambenom sistemu organizma) i monociti (pri bubrenju postaju sposobni da se bore sa infekcijom odnosno štite od bakterijskih mikroorganizama).

Broj leukocita u ljudskoj krvi je otprilike oko 1% kompletne zapremine krvi u telu.Pri odeđivanju leukocita uvek se radi i diferencijalna krvna slika, tj. odeđuje se broj pojedinih leukocita. Na taj način se može tačno ustanoviti postojanje različitih bolesti i stanja.

Granulociti su vrsta leukocita koji se nalaze u citoplazmi. Deo su urođenog imunog sistema. Postoje tri vrste granulocita u krvi: neutrofilni, eozinofilni i bazofilni granulociti. Proizvode se od matičnih ćelija u koštanoj srži. Njihova uloga je da napadnu strane supstance koje izazivaju zapaljenje i infekcije.

Eritrociti ili crvena krvna zrnca (RBC – Red Blood Cells)

Predstavljaju najveći deo mase uobličenih elemenata krvi. Uloga im je da transportuju kiseonik i ugljen-dioksid vezan za hemoglobin (belančevina koja u sebi nosi gvožđe) iz pluća do drugih tkiva i obratno. Nastaju u koštanoj srži, a to reguliše eritropoetin hormonalni faktor rasta krvnih ćelija koji stvaraju ćelije bubrega i jetre.

Većina eritrocita se raspada u slezini. Prilikom prskanja oslobađaju se hemoglobin i elektroliti. Od hemoglobina se dobija gvožđe, a takođe od njega potiče crvena boja krvi. Vitamin B12, folna kiselina, gvožđe, hormon eritropoetin i interleukin 3 su materije neophodne za normalnu sintezu eritrocita.

Trombociti ili krvne pločice (PLT – Platelet Blood Cells)

Imaju veoma važnu ulogu u procesu zgrušavanja krvi stvaranjem rombocitnog čepa i koagulacije krvi. Nastaju u koštanoj srži i vrlo brzo se raspadaju. Poremećaji proizvodnje trombocita mogu biti nasledni ili stečeni. Na to mogu uticati, osim infektivnih obolenja i različiti lekovi.

Posebna skupina lekova koja utiče na trombocitopeniju su lekovi za lečenje malignih bolesti. Zbog toga je kod ovih bolesnika neophodno redovno praćenje krvne slike. Uvećana slezina i jetra kao i razne vrste krvarenja mogu biti simptomi trombocitopenije.

Hematokrit (Htc)

Predstavlja postotak koncetracije eritrocita (crvenih krvnih zrnaca) u krvi. Hematokrit se meri u sklopu kompletne analize krvne slike

Hemoglobin (Hb, Hgb)

Vezuje kiseonik i transportuje ga kroz organizam. Sadrži gvožđe i nalazi se u crvenim krvnim zrncima. Smanjenje hemoglobina dovodi do anemije. Uzroci anemije su različiti iako je nedostatak gvožđa jedan od glavnih uzroka.

Što se tiče normalnih vrednosti, važno je upamtiti okvirne parametre. Referentne vrednosti svih parametara koje ulaze u sastav kompletne krvne slike zavise od uzrasta, pola i trudnoće.

  • Leukociti: 3.9 – 10 x 109/l
  • Eritrociti: 3.80 – 5.00 x 1012/l za žene
  • 4.30 – 5.70 x 1012/l za muškarce
  • Trombociti: 140 – 450 x 109/l
  • Hematokrit: 0.356 – 0.47 l/l za žene
  • 0.41– 0.53 l/l za muškarce
  • Hemoglobin: 110 – 180 g/l

Šta zapravo pokazuje nalaz krvi?

Nalaz krvi se radi zbog procene opšteg zdravstvenog stanja i otkivanja različitih poremećaja poput anemija, izloženosti otrovnim materijama, infefkcija, virusnih obolenja. Nalazom krvi dobija se uvid u broj i kvalitet krvnih ćelija, odnosno leukocita, eritrocita i trombocita.

Nedostatak broja limfocita uključuje bezbolno povećanje limfnih žlezda. Povećan broj izazivaju virusne inekcije, a smanjen broj limfocita se pronalazi kod lečenja kortikosteroidima, infiltracije koštane srži, AIDS.

Antibiotici predstavljaju grupu hemijskih jedinjena koje usporavaju rast ili uništavaju mikroorganizme. Obuhvataju odbrambene mehanizme domaćina kao i lokaciju infefkcije i nisu efektivni protiv virusa kao što su prehlada ili influencija.

Sposobnost organizma da se odbrani od infekcija i bolesti nazivamo imunim sistemom. Nespecifične komponente se ponašaju kao eliminatori, dok se ostale komponente imunog sistema prilagođavaju prema svakoj novoj nepoznatoj zarazi.

Hepatitis nastaje kao akutna ili hronična upala jetre. Postoji više vrsta hepatitisa: A, B, C, D, E, alkoholni hepatitis i hepatitis uzrokovan lekovima.

Holesterol – najveći deo nastaje u jetri. Neophodan je sastavni deo organizma, potreban za normalno funkcionisanje svake ćelije. Povećanje holesterola može izazvati kamenac u žučnoj kesi.

Hemoterapija je vid lečenja kojim se lek citostatik unosi u organizam intravenski ili oralno. Lekovi citostatici imaju za cilj da dospeju do ćelija raka i unište ih. Tamo gde to nije moguće citostatski lekovi koče ubrzanu deobu kancerogenih ćelia i na taj način sprečavaju dalji rast tumora.

Povišen nivo bilirubina u krvi ukazuje na neke neregularnosti kod funkcija jetre ili žuči. Pri velikoj povišenosti bilirubina u krvi, neophodno je da se više odmara, izbegavanje alkohola, gaziranih pića kao i da se ne dođe u stanje dehidratacije ili teške gladi.

Velike boginje su zarazna bolest koju izazivaju dve vrste virusa. Velike ili crne boginje su opasnija vrsta, dok male boginje predstavljaju blaži oblik zaraze. Boginje napadaju krvne žile čoveka u koži, ustima i grlu. Domaćin virusa variole jejedino čovek.

Gvožđe je element koji u ljudskom organizmu ima brojne funkcije. U krvi je vezan za protein transferin, koji transportuje gvožđe kroz krv i daje ga ćelijama. Nedostatak gvožđa u orgnanizmu stvara anemiju, dok postoje i oni koji imaju povišen nivo gvožđa u krvi. U organizmu se nalazi najčešće u dva oblika, kao hemoglobin i mioglobin (protein u mišićima).

Jetra je najveća žlezda u ljudskom organizmu, a služi za skladištenje hranjivih materija. Ima važnu ulogu u metabolizmu masti, ugljenih hidrata i proteina. Bolesti jetre mogu izazvati alkoholni hepatitis, infarkt pluća, bolest skeletnih mišića i druga obolenja.

Kandida je vrsta gljivice koja prirodno nastanjuje naš organizam i nalazi se u donjem delu creva. Ukoliko dođe do prekomernog razmnožavanja slabi zid tankog creva i na taj način kandida lakše ulazi u krvotok i širi se po celom ogranizmu. Stvara alergijske reakcije i dolazi do pada imuniteta.

Mononukleoza se prenosi isključivo putem pljuvačke tj. poljupcem. Virus u telu ostaje doživotno. Simptomi su povišena telesna temperatura, uvećani limfni čvorovi i upala grla.

Analize krvi - Vrste

Laboratorijsko ispitivanje krvi podrazumeva dve vrste analiza:

  • analize usmerene ka ispitivanju vrste, broja, odnosa i izgleda ćelijskih elemenata krvi, poznatih pod nazivom krvna slika
  • i onih, kojima se proverava biohemijski sastav krvi i na osnovu toga ustanovljava rad ili stanje pojedinih organa i tkiva.

Krvna slika sa leukocitarnom formulom je laboratorijski test koji podrazumeva odeđivanje ukupnog broja leukocita, eritrocita, trombocita, hemoglobina i hematokrita. Posebna priprema za vađenje krvi nije neophodna sem ukoliko se ne rade još neke analize krvi. Krv se vadi iz vene ili kod dece iz prsta ili pete.

Diferencijalna krvna slika (DKS) ili leukogram je analiza krvi iz koje se otkriva broj belih krvnih zrnaca odnosno leukocita u krvi. Bela krvna zrnca služe za zaštitu organizma od infekcija i dele se na neutrofile, bazofile, limfocite, monocite i eozinofile. DKS nije deo kompletne krvne slike, ali se radi uporedo kako bi se podržala ili odbacila dijagnoza na koju se sumnja.

Oboljenje bubrega se može prvenstveno dijagnostikovati kroz promene u urinu. Analizom krvi se mogu ustanoviti bolesti bubrega kao što su: malokrvnost, hipoproteinemija, povećanje lipida u krvi, što je posledica gubitka proteina.

Normalni rad pankreasa remate upalni i maligni procesi. Tu je i alkoholizam kao i masna hrana. U današnje vreme sve više ljudi pribegava drugčijem vidu ishrane u obliku raznih dijeta. Neke su korisne za smanjenje telesne mase neke prerastaju u životni način ishrane, a neke su neophodne kao npr. netolerancija na gluten ili laktozu. Celijakija i dijabetes su hronične bolesti organa za varenje koje proizvode netoleranciju na gluten i belančevine žitarica ili kod dijabetesa trajno povišen nivo šećera u krvi.

Štitna žlezda se nalazi u vratnom delu tela i sekretuje hormone tiroksin, kalcitonin i tironin koji regulišu metabolizam svih ostalih tkiva. Češće se javlja kod žena i uslovljeno je nedovoljnom količinom joda u organizmu koji je neophodan za stvaranje hormona tiroksina i tironina.

Ateroskleroza je bolest velikih i srednjih mišićnih arterija. Izaziva ubrzano starenje krvnih sudova i bolest je koja skraćuje život. Najbolji način prevencije je umeren i zdrav život, pravilna ishrana i umerena fizička aktivnost.

Kardiovaskularne bolesti su najčešći uzrok smrtnosti većine populacije. Infarkt je jedna od manifestacija bolesti srca. Naučno je dokazano da se oko 80% prevremenih smrti zbog bolesti srca mogu izbeći, ako se osnovni činioci kao što su pušenje, loše prehrambene navike i fizička neaktivnost stave pod kontrolu.

HIV je lentivirus koji svojim delovanjem izaziva krajnji sindrom poznat kao sindrom stečene imunodeficijencije. Karakteristika mu je opadanje sposobnosti imunog sistema, tačnije CD4 i limfocita. HIV takođe napada bubrege, srce i mozak. Međutim virus je veoma neotporan u spoljašnjoj sredini, van ljudskog organizma živi nekoliko sekundi i osetljiv je na povišene temperature.

Krvna slika kod dece

Krvna slika kod dece se radi iz uzorka krvi koji se uzima iz jagodice prsta deteta. Prva krvna slika se radi sa šest meseci, a kasnije jednom godišnje ako se dete pravilno razvija. Kao i kod odraslih i kod dece se može uraditi više laboratorijskih analiza poput sedimentacije, leukocita, CRP.

Kao parametri infekcije najčešće se određuju leukociti i CRP. Bakterijske infekcije donose povećan broj leukocita i povećanu vrednost CRP-a, dok virusne infekcije prati manja vrednost leukocita i normalna vrednos CRP-a.

Analiza krvi u trudnoći

Trudnice imaju obavezu da posete svog doktora odmah po otkrivanju trudnoće, kako bi se utvrdilo ukupno zdravstveno stanje buduće majke. Radi se opšti pregled trudnice dok se iz krvi može ustanoviti nivo hCG hormona, krvna grupa i rh faktor, hemoglobin i sedimentacija.

Takođe se iz krvi vrše i analize na hepatitis B, HIV, sifilis, imunitet na rubeolu. U ostalom periodu trudnoće analize krvi se rade samo za hemoglobin i sedimentaciju.

Za epidural se danas opredeljuje sve veći broj trudnica. Slično bilo kojoj drugoj anesteziji, tako i ovaj anestetik deluje blokiranjem nerava koji prenose bol. Nakon prestanka dejstva epidurala, nervi preuzimaju svoju ulogu i osećaj u donjem delu tela se vraća.

Najrasprostranjniji monosaharid u prirodi jeste glukoza. Može da se nađe u krvi svih sisara kao i u medu i grožđu. Molekuli složenijih ugljenih hidrata kao što su celuloza i skrob, nastaju od celikog broja molekula glukoze. Glukoza je neophodna za održavanje života, jer kada se razgradi u citoplazmi žive ćelije oslobađaju velike količine energije potrebne za mnoge životne funkcije.

Hormoni su organska jedinjenja različite hemijske prirode, odnosno hemijski glasnik između ćelija. Njihovo delovanje je specifično, pa nedostatak hormona dovodi do karakterističnih promena u organizmu. Hormoni regulišu i održavaju celokupan metabolizam, sastav krvi i drugih telesnih tečnosti, kao i normalno funkcionisanje organa. Skoro da nema procesa koji nije neposredno ili posredno pod uticajem nekog hormona.

Sedimentacija eritrocita je parametar kojim se može otkriti zapaljenski proces u organizmu. Kao samostalni parametar ne može pomoći kod dijagnoze. Kada se uzorak krvi stavi u tanku epruvetu, crvena krvna zrnca se talože na dnu ostavljajući za sobom bistru tečnost (plazmu). Kod zdravih osoba taloženje eritrocita je sporo i izdvaja se malo plazme. Kod zapaljenja sintetišu se proteini koji slepljuju crvena krvna zrnca što dovodi do bržeg taloženja.

Analiza urina: Šta pokazuju referentne vrednosti

Analiza urina je najbolji dijagnostički test za većinu oboljenja. Bubrezi su ti koji filtriraju toksine iz našeg krvototka, a sav višak odlazi kroz mokraću.

Leukociti, odnosno bela krvna zrnca, glavni su zaštitnici našeg tela od različitih bakterijskih i virusnih upala. Kada se leukociti pojave u morkaći to je jasan znak neke infekcije. Pojava leukocita u urinu se naziva leukociturija i uglavnom je znak bubrežne infekcije.

Hematurija predstavlja prisustvo eritrocita (krvi) u mokraći. Uzroci hematurije su mnogobroni i javljaju se kao nebubrežna oboljenja, kardiovaskularna, gastroenterološka ili kao toksoalergijska reakcija.

Stoga je boja mokraće glavni pokazatelj zdravlja vaših unutrašnjih organa. Boja se kreće od narandžaste i roze do braon i crne, a stručnjaci su dali objašnjenje za svaku boju urina koja karakteriše različita stanja našeg organizma.

Šta je urinokultura?

Analiza mokraće je rutinski pregled koji spada u jedan od osnovnih laboratorijskih pretraga. On obuhvata ispitivanje kiselosti (pH), specifičnu težinu kao i hemijsku analizu pomoću tzv. test-traka kojima se može dokazati prisustvo proteina, glukoze i krvi u mokraći, proveriti nalaz ketonskih tela, bilirubina i nitrita.

Ponekad se na bolest može posumnjati već pri promenama fizikalnih i hemijskih karakteristika mokraće: izgleda, boje, mirisa i specifične težine. Krv u mokraći jedan je od važnih simptoma bolesti urinarnog trakta, a čest je nalaz i kod postojanja kamena u bubregu. Svakim pregledom urina se analizira više faktora:

  • Izgled, boja i pH vrednost mokraće,

  • Gustina, proteini, glukoza, aceton, bilirubin,

  • Nitriti, eritrociti, leukociti,

  • Cilindri, epitalne ćelije i

  • Bakterije, gljivice, sluz.

Postoji i niz specijalnih analiza na vrste droga, lekova, nasledne i metaboličke bolesti. Svaki test osim indikacija, ima i granice osetljivosti i specifičnosti, te pored tačnih rezultata postoji mogućnost lažno pozitivnih i lažno negativnih rezultata.

Specifična težina urina u rasponu je od 1.010 do 1.025 u zavisnosti od količine izlučene morkaće, dok je pH od slabo kiselog do slabo alkalnog 4.8-7.2. Oko 95% mokraće čini voda, a tu su i elektroliti NaCl, sulfatne i fosfatne soli, mokraćna kiselina, kreatinin i dr.

Kod zdravih osoba mokraćni sistem je sterilan i ne sadrži bakterije. Kod infekcija, mikroorganizmi izazivaju upalu i detektuju se pomoću laboratorijskih ispitivanja tzv. urinokulture. Normalan urin je bistrog izgleda, žute boje i kisele reakcije. Svakim odstupanjem od ovoga, moguće je prisustvo neke upale.

Priprema za laboratorijsku analizu

Preporučuje se da uzorak mokraće bude jutarnji, drugi mlaz uzet u sterilnu posudicu. Predhodno je neophodno oprati ruke i intimne delove tela. Za analizu je dovoljno do 10 ml urina. Najbolje ga je odneti u laboratoriju u roku od dva sata. Treba znati da uzorak mokraće ukoliko stoji na vazduhu menja izgled, sastav, boju, miris i pH sedimenta.

Za razliku od priprema za analizu krvi, noć pre davanja uzorka mokraće ne treba piti vodu.

Normalno mokrenje je poželjno i bezbolno. Neugodno i bolno mokrenje je najčešći znak upale ili neke druge bolesti mokraćnog sastava. U raznim se bolestima simptomi mogu očekivati promenama u izlučivanju pojedinih normalnih sastojaka ili pojavom abnormalnih sastojaka mokraće. U urinu zdravog čoveka nema glukoze, albumina, ketonskih tela, bilirubina i hemoglobina, te je njihova pojava prvi znak bolesti.

Sedimentacija (sediment) urina

Sediment mokraće se dobija centrifugom urina i predstavlja biološki i hemijski sediment. Biološki se sastoji od broja leukocita, eritrocita, bakterija, gljivica, spermatozoida itd. Hemijski sediment se sastoji od raznih kristala soli: fosfatne, uratne, oksalatne itd.

U talogu (sedimentu) mokraće, koji se dobija centrifugiranjem uzorka urina i odvajanjem tečnog dela, mikroskopski se otkrivaju tzv. cilindri, ćelije i kristali. Rezultati sedimenta su deo rutinske pretrage, a nalazi se izražavaju u brojnim vrednostima npr. 3-5 leukocita po vidnom polju.

Sediment se sastoji od organizovanog i neorganizovanog dela. Neorganizovani deo čine soli u kristalnom illi amorfnom obliku, a organizovani epitalne ćelije, leukociti i mikrobi. Abnormalni sediment može u većem broju da sadrži razne vrste cilindara, eritrocite, leukocite, bakterije, jajašca, parazite i druge abnormalne sastojke.

Leukociti u mokraći

Uzroci pojave leukociturije, odnosno leukocita u mokraći su brojni: infekcija gornjih i donjih organa urinarnog trakta, upala krvnih sudova u bubrezima, upala urinarnog trakta i uretre, infekcija bešike i njeno preveliko naprezanje. Povećani leukociti u mokraći su ozbiljna stvar. U normalnoj količini urina (750-2000 ml na dan) normalna pojava jeste do 10 leukocita, sve preko toga je razlog za brigu.

Lečenje zavisi od uzroka. Ukoliko je u pitanju burežna infekcija moraju se uzimati antibiotici uz obaveznu lekarsku preporuku. Voda je ipak najbolji lek. Mora se uzimati što više tečnosti u toku dana odnosno čiste vode, do 4 litre dnevno. Leukociturija može biti uzročnik mnogih bolesti, koje u nekim slučajevima imaju i smrtonosni ishod.

Eritoriciti u mokraći

Hematurija samo po sebi nije bolest nego jedan od simptoma koji ukazuju na prisustvo bolesti u ljudskom organizmu. Izaziva je povećan broj eritrocita u urinu, odnosno dolazi do pojave krvi dok mokrite. Uzročnici hematurije se mogu prikazati kao manje infekcije, pa sve do kamena u bubregu koji se stalno pomera iritirajući sluzokožu i izazivajući krvarenje. Takođe, krv u mokraći može da ukazuje na rak bubrega ili bešike.

U zavisnosti od uzroka pojave hematurije pristupa se i lečenju pacijenta. Hematurija se definiše kao simptom neke bolesti pa se pri lečenju sva pažnja usmerava ka samoj bolesti koja je njen uzročnik. Sa izlečenjem oboljenja koje je izazvalo krvarenje u urinu, prestaje i manifestacija hematurije.

Epitelne ćelije u mokraći

Pored tri osnovna tipa životinjskog tkiva: vezivnog, mišićnog i nervnog postoji i epitelno tkivo. Njega sačinjavaju epitelne ćelije, koje imaju za zadatak oblaganje šupljina i površina krvnih sudova i organa u celom telu. Epitelne ćelije žive kratko, što za posledicu ima njihovo ljuštenje, kako bi se na njihovom mestu stvarale nove ćelije. Ovo se uglavnom dešava na koži ali i na organima urinarnog trakta. Kada se epitelne ćelije ljušte u mokraćnoj bešici, izvesna količina dospe i u sam urin. Ukoliko je broj ćelija povećan to onda ukazuje na neku abnormalnost.

Zahvaljujući obliku i sastavu epitelnih ćelija lekari mogu da otkriju odakle one potiču i zašto se javljaju u urinarnom traktu. Tri vrste epiletnih ćelija se mogu naći u mokraći: skvamozne, tranzitorne i renalne tubularne epitalne ćelije.

Dijagnostičke vrednosti prisustva epitalnih ćelija u mokraći se određuju kao malo, umereno ili mnogo, ali mogu se izražavati i brojevima. U tom slučaju bi normalna vrednost bila između 15-20 ćelija po polju velikog uvećanja.

Epitelne ćelije u urinu se mogu smanjiti konzumiranjem velikih količina tečnosti, soka od brusnice, čaja od uve, crnog i belog luka kao i povećanim unosom vitamina C, semenom korijandera, bosiljka, pijenjem jogurta.

Sluz u urinu

Sluz u urinu mogu stvarati bolesti urinarnog trakta. Ona je tanka, tekuća i providna a može biti i bele boje. Ovo je normalna pojava organizma. Ukoliko se pojava sluzi u morkaći javlja uz još neke simptome npr. bol u predelu bubrega, peckanje kod mokrenja, krv u urinu, povišena telesna temperatura ili iscedak, obavezno se treba obratiti lekaru.

Kod žena se češće stvara sluz u mokraći, a uzročnici mogu biti menstruacija, trudnoća, oralna kontracepcija ili ovulacija. Tada je sluz čvršća i vidljivija nego obično. Kod muškaraca, pojava sluzi u urinu je gotovo uvek znak nekog poremećaja.

Nitriti u urinu

Hranom se u organizam unose nitrati iz kojih pod dejstvom bakterija nastaju nitriti koji se izlučuju urinom.

Pojava nitrita u svežem urinu, znak je infekcije urogenitalnog trakta. Međutim negativan rezultat ne isključuje infekciju. Pojava bolnog peckanja sa prisutnim čestim nagonom za mokrenje su glavni simptomi pojave nitrita u urinu. Moguća je pojava jeze i groznice. Neki stručnjaci tvrde da su niriti konstantno prisutni u našem urinu, zbog konzumiranja namirnica poput salata, spanaća, šargarepe i cvekle.

Činjenica je da ovako uneti nitriti ne mogu izazvati infekcije u organizmu, za razliku od nitrata iz bakterija koji ne mogu poput hrane ili tečnosti prirodnim putem biti eliminisani iz tela.

Pregled urina

Laboratorijski pregled mokraće se zasniva na utvrđivanju odgovarajuće boje, mirisa i gustine urina, na osnovu čega se može odrediti koji je problem nastao u organizmu.

Kod gustine je najvažnije da je urin bistar, jer njegova boja odnosno koncentracija govori koliko je organizam hidriran. Dehidriran organizam tera bubrege da čuvaju što više tečnosti u samom organizmu, čime se ne proizvodi dovoljno urina. Ako vam je urin tamno žute boje treba da pijete više vode.

Boja mokraće takođe može da se menja i u zavisnosti od namirnica i pića koje konzumirate, ali ako je boja duže vreme čudna to može biti znak nečega ozbiljnog i treba da se obratite lekaru. Miris mokraće takođe je uzrokovan ishranom ili lekovima odnosno suplementima na bazi šumećih vitamina.

Miris ne mora da bude pokazatelj ozbiljnog problema.

Tumačenje rezultata analize urina

  • Izgled - normalno: bistar izgled

Zamućen urin - ukazuje na povećan broj leukocita, odnosno na neki upalni proces, kao i na gljivice, bakterije, sluz i sve druge elemente koji se mogu naći u sedimentu urina.

  • Boja - normalno: žuta boja

Tamnosmeđ urin - ukazuje na povećanje bilirubina, što je najčešće znak oštećenja jetre, odnosno pojave žutice. Neki ljudi inače imaju povećan bilirubin, tako da je njima ovakav izgled urina normalan.

Crven urin - ukazuje na prisustvo hemoglobina, što najčešće ukazuje na oštećenje bubrega, zbog koga se u urinu javlja krv (najčešće kamen u bubregu ili pesak), ali i na razne upalne procese, oštećenje mokraćnih kanala i bešike. Cvekla boji urin takođe u crveno ako se konzumira.

  • Reakcija - normalno: kisela reakcija

Alkalna reakcija - najčešće ukazuje na bakterijsku infekciju.

  • Relativna gustina - referentna vrednost (za odrasle) 1,012- 1,025

Povećana gustina može da bude znak dijabetesa, hipertenzije, poremećaja funkcije hormona nadbubrežne žlezde, oštećenja bubrega. Nastaje i usled povećanog gubitka vode - povraćanje, dijareja, kao i visoka temperatura.

Snižena gustina je najčešće kod povećanog izlučivanja urina.

  • Proteini - normalno: negativni

Mogu da budu pozitivni usled povećane fizičke aktivnosti ili u trudnoći, kada to nije znak patoloških promena. Pojava proteina u urinu u svim ostalim stanjima znak je nekog upalnog procesa.

  • Glukoza - normalno: negativna

Pozitivan rezultat glukoze u urinu je uglavnom je povezan s povećanim vrednostima ovog parametra u krvi (iznad 10 mmol/L), što se najčešće dešava kod dijabetičara.

  • Urobilinogen - normalno: negativan

  • Bilirubin - normalno: negativan

Pozitivni rezultaii mogu da budu znak oštećenja jetre ili žuči.

  • Aceton - normalno: negativan

Pozitivan nalaz prisutan kod dijabetičara.

Analize kod dece

Infekcije urinarnog trakta su česte u detinjstvu. Javljaju se kod dece svih uzrasta. Češće su kod devojčica nego kod dečaka, a prema uzrasnoj grupi su najčešće kod dece do 5 godine života.

Kod dece koja nose pelene, uzorka se uzima kesicom koja se zalepi na kožu spoljašnjeg otvora uretre. Potrebno je prethodno oprati dete. Čim dete piški uzorak treba odneti u laboratoriju. Kod veće dece uzorak se uzima u sterilnu bočicu, prvi jutarnji urin, srednji mlaz.

Prevencija pojave urinarnih infekcija se sprovodi adekvatnim održavanjem higijene urogenitlane regije. Ovo se naročito odnosi na devojčice koje imaju kratak put do mokraćne bešike zbog kratke uretre. Higijenu treba održavati blagim sredstvima za higijenu. Preporučuje se nošenje pamučnog veša i redovno potpuno pražnjenje bešike.

Zaključak

Pregled mokraće spada među najvažnije i najčešće korišćene metode laboratorijskih testiranja radi procene zdravstvenog stanja i dijagnoze raznih bolesti. Koristi i u pregledu zdravih osoba. To nije neobično jer se naše telo sastoji od 71% vode, od koje mokraća nastaje filtracijom krvne plazme kroz bubrege kao otpadni produkt metabolizma.

Prevelika pojava leukocita i eritrocita je glavni pokazatelj bolesti bubrega ili urinarnog trakta, stoga posebnu pažnju obratite na očuvanju ovih organa, uzimanjem dovoljnih količina tečnosti i pravilnom ishranom.

Analiza urina je dragocena screening metoda, jer njeni rezultati daju celovitu sliku stanja ljudskog organizma.

Spermogram – makroskopska analiza kvaliteta spermatozoida

Sve više mladih parova otkriva da imaju problema sa plodnošću, bilo da taj problem nosi muški ili ženski partner. Uzroci toj sve češćoj pojavi su uglavnom stres i način života. Otkrivanje problema neplodnosti se jednostavnije može ustanoviti kod muškaraca. Spermogram je test kojim se utvrđuje količina zdrave sperme, neophodne za oplodnju.

Kako se radi spermogram?

Spermogramom ili nativnim pregledom semene tečnosti se dobijaju podaci o ukupnom broju spermatozoida. Tu se procenjuju progresivnost pokretnih i slabo pokretnih spermatozoida kao i zapremina, viskoznost, brzina likvefakcije, pH i boja ejakulata. Ova analiza se naziva makroskopska i određuje kvalitativne osobine spermatozoida.

Za razliku od spermograma, spermocitogram je deo pregleda koji se obavlja pod velikim mikroskopskim uvećanjem. Rezulatati koji se tom prilikom dobijaju vezani su za morfologiju spermatozoida odnosno promena i prisustvo drugih ćelija, kao što su leukociti, eritrociti, epitalne ćelije, nezrele forme spermatozoida, bakterije itd. Ova analiza određuje kvantitativne osobine sperme tzv. mikroskopska analiza.

Sa obe ove analize treba započeti pri ispitivanju bračne neplodnosti. Analiza je brza, efikasna i jeftina. Kvalitet spermatozoida ukazuje da li treba uključiti muškarca u proces lečenja ili ne. Čak i u slučajevima kada rezultati pokazuju normalne vrednosti, muški faktor u tretmanu bračne neplodnosti treba ostaviti po strani, ali ne i potpuno ga zanemariti.

Priprema pacijenta za spermogram

Da bi se dobile tačne vrednosti spermograma neopodno je da se pacijenti pridržavaju određenih uputstava. Kao prvo neophodno je da pre davanja sperme pacijent ne konzumira alkohol, cigarete, lekove i da apstinira od sexa od 2 do 5 dana.

Razlog tome je što se u uzorku nakon apstinencije kraće od 2 dana, može naći manji broj spermatozoida, dok se kod apstinencije duže od 5 dana smanjuje njihova pokretljivost. Pre davanja uzorka neophodno je da pacijent urinira.

Uzorak se ostavlja u laboratoriji ili se donosi od kuće. U ovom slučaju moraju se koristiti sterilne bočice predviđene za ovu vrstu uzorka. Uzorak za spermogram se ne sme izlagati promenama temperature i mora se doneti na ispitivanje u roku od jednog sata. Najbolje ga je nositi ispod pazuha kako bi sačuvao telesnu temperaturu.

Dijagnoza se nikada ne uspostavlja na osnovu jednog uzorka. Potrebne su minimum tri analize spermograma. Razlog tome je velika oscilacija u vrednostima kod iste osobe, s obzirom da su kvalitativne i kvantitativne osobine semene tečnosti vrlo osetljive. Na nju utiču razni faktori: promena temperature skrotuma, učestalo pušenje, pijenje alkohola, uzimanje marihuane, hormonski preparati i dr.

Kvalitativne i kvantitativne osobine spermatozoida

  • Izgled – Kada se posmatra normalan uzorak ejakulata neophodno je da bude bele ili sivkasto bele boje. Ostale promene ukazuju na neki zdravstveni problem. Ukoliko je semena tečnost prozirna to je posledica niske koncentracije spermatozoida. Ako se boja uzorka kreće do smeđe boje, to ukazuje na prisustvo eritorcita.
  • Likvefakcija – Pojava kod koje se plazma iz semene tečnosti prvo zgrušava, a zatim se pretvara u tečnost. Likvefakcija obično nastupa nakon 10-30 minuta izloženosti sobnoj temperaturi. Ukoliko se situacija ne menja, to je znak smanjene plodnosti jer spermatozoidi ostaju u ugrušku a kao takvi nisu pokretni.
    Izostanak likvefakcije u periodu od 60 minta ukazuje na poremećaj funkcije prostate. To je iz razloga što se i sama likvefakcija odnosno “razvodnjavanje” odvija pod uticajem enzima koji potiču iz prostate.

  • Viskozitet – Odnosi se na gustoću odnosno lepljivost sperme. Kod normalnog uzorka opaža se viseća nit dužine oko 1.5 cm najduže 20 sekundi. Povećana i smanjena gustoća smanjuju plodnost, odnosno utiču na pokretljivost spermatozoida. Uzrok tome može biti i disfunkcija prostate zbog neke prikrivene hronične upale.
    Viskoznost se ispituje Drop testom odnosno tzv. Comhaireovim testom formiranja kapljice. Semena tečnost povećane viskoznosti otežava kretanje spermatozoida.

  • Volumen – Predstavlja zapreminu ejakulata koja iznosi od 2-6 ml. Do promena u volumenu dolazi ukoliko postoji proširenje vene testisa kod pacijenta ili u slučaju apstinencije duže od 7 dana.

  • pH – vrednost pH ejakulata je blago alkalna i kreće se od 7,2 - 8,0. Semena tečnost tako štiti spermatozoide od kisele okoline materice. Ipak ove promene nisu posebno značajne niti utiču na plodnost muškarca.

  • Pokretljivost – Prema proceni pokretljivosti, spermatozoidi se svrstavaju u sledeće kategorije: nepokretni, slabo pokretni (pokretni u mestu), sporo pokretni i brzo pokretni.

  • Ostale ćeije (osim spermatozoida) – To su uglavnom ćelije iz kojih nastaju spermatozoidi, ćelije iz uretre, bela krvna zrnca (leukociti) i razni mikroorganizmi. Neki mikroorganizmi jesu povezani sa nepolodnošću i od opasnijih jeste bakterija klamidija koja može uzrokovati začepljenje semenovoda. Povećani leukociti su obično znak neke infekcije u polnim žlezdama.

  • Aglutinacija – Predstavlja pojavu kod koje se spermatozoidi slepljuju jedan uz drugog dotičući se glavama ili repovima ili mešano. Tada se oni kreću jedan prema drugom, a ne pravocrtno kako bi došli do jajne ćelije. Prisutnost ove pojave može ukazivati na bakterijsku inefkciju npr. Escherichiom coli, zbog čega je neophodno uraditi bakteriološku analizu semena.
    Međusobna slepljenost spermatozoida je najčešće posredovana anti-spermatozoidnim antitelima. U ovim slučajevima ta antitela deluju kao neka vrsta “lepka” između spermatozoida.

  • Koncentracija – Ukupan broj spermatozoida u ejakulatu odraz je sparmatogeneze i povezan je u velikoj meri sa dužinom polne apstinencije. Pod pretpostavkom da spermatozoidi imaju dobru pokretljivost, čak i niska koncentracija spermatozoida od 5-10 mil u ml semene tečnosti može dovesti do trudnoće. Kod muškaraca sa malim brojem spermatozoida ili bez njih u ejakulatu, uzrok su genetski problemi.

  • Morfološke osobine – Spermatozoidi normalnog izgleda imaju ovalnu glavu i rep koji je 7-15 puta duži od glave, jednostruk i ravnog a ne spiralnog oblika. Razlog zašto svaki muškarac proizvodi određen broj defektnih spermatozoida (do 40%) do danas nije poznat. Činjenica je da na to utiču neke toksične materije kao npr. olovo, pušenje, preterano zagrevanje skrotuma itd.

  • Vitalnost – Veoma bitan faktor ukoliko je broj spermatozoida jako nizak. Tada se koristi metoda bojenja eozinom kako bi se razlikovali živi od mrtvih spermatozoida. Eozin ulazi u mrtve dok živi ostaju neobojeni. Na taj način se mogu razdvojiti nepokretni ali ipak živi spermatozoidi od mrtvih.

 

Semena tečnost

Semena tečnost ili sperma je tečnost koju muškarac izbacuje prilikom seksualnog odnosa ili samozadovoljavanja. Neposredno nakon izlivanja sperma je lepljiva zgrušana tečnost nalik na žele. Ponekad je moguća pojava i sitnih grudvica. Miris je specifičan (sličan mirisu cveta kestena) i lužnatog je ukusa.

Ukupna zapremina ljudskog ejakulata je promenjiva i iznosi od 1,5 do 6 ml. Tu se nalazi oko 50 miliona spermatozoida, dok se pH vrednost kreće od 7,2 do 8,2. Najzanimljivije je to da od ukupne količine ejakulata, samo 1% čine spermatozoidi. Ostalo su izlučevine semenih mehurića (60%), prostate (20%) i žlezda koje štite spermatozoide i omogućavaju nesmetano kretanje i oplodnju jajne ćelije.

Spermatozoidi

Spermatozoidi ili muške polne ćelije obrazuju se u muškim polnim žlezdama osnosno semenicima (testisima). Sadrže haloidan broj hromozoma koji kod čoveka iznosi 23. U zavisnosi koji polni hromozom imaju X ili Y, spermatozoidi mogu biti X spermatozoidi ili Y spermatozoidi.

U određivanju pola deteta, spermatozoidi su ti koji vrše glavnu ulogu. Jajne ćelije uvek imaju X hromozom pa u zavisnosti od toga kojim spermatozoidom se oplode obrazovaće se XX kombinacija hromozoma (ženski pol) ili XY kominacija hromozoma (muški pol).

Krv u spermi - Hematospermija

Hematospermija je naziv za prisustvo krvi u spermi odnosno u ejakulatu. Uzrok tome mogu biti različiti uticaji na muški urogenitalni sistem. Ti uticaji su ugalvnom problemi koji obuhvataju bešiku, uretru, testise, prostatu, povišen krvni pritisak kao i upotreba nekih lekova koji se zadržavaju u mokraćnom mehuru. Teško je napraviti procenu učestalosti ovog stanja jer krv u spermi nije uvek lako uočljiva.

Pojava hematospermije može kod muškarca izazvati paniku, ali ona uglavnom nije vezana za rak prostate. Ukoliko se ponavlja, znači da je reč o hroničnoj hematospermiji. Krv u spermi uglavnom dolazi iz semenih mehurića koji čine 60% tečnosti u spermi. Jako su osetljivi tako da i najmanja upala može kod njih da dovede do krvarenja.

Glavni razlog pojave krvi u spermi je najčešće zbog biopsije prostate. Posledice se uglavnom odražavaju u narednih tri do četiri nedelje nakon postupka biospsije. Još jedan uzrok ovoj pojavi jeste vazektomija, gde se posledice odnosno krv u spermi mogu pojavljivati u toku jedne nedelje nakon postupka.

Dijagnoza se postavlja na osnovu kompletnog urološkog (citoskopija, ultrazvuk), mikrobiološkog i internističkog pregleda.

Muška neplodnost

Bez obzira od stanja globalnog zdravlja muškarca, seme odnosno spermatozoidi kod iste osobe mogu biti nedovoljno dobrog kvaliteta za začeće. Kod nekih muškaraca postoje ozbiljni problemi koji su vezani za nizak nivo testosterona. Normalna nalaz spermograma podrazumeva nalaz u kome ima najmanje 20 miliona speramtozoida u jednom ml od kojih se najmanje 40% kreće napred progresivno.

U suprotnom kada je spermogram loš ali ipak zadovoljava kriterijume začeća savetuje se vantelesna oplodnja. Embriolog procenjuje najkvalitetnije spermatozoide iz uzorka i sofisticiranim sistemom ih ubacuje direktno u jajne ćelije.

Ukoliko dođe do nekog problema za koje je neophodno lečenje ili hemioterapija savetuje se da muškarci pre početka lečenja obavezno zamrznu uzorak semena kako bi na taj način očuvali svoju šansu da postanu roditelji.

Spermogram rezultati

Spermokulturom se dobija nalaz bakterija kojima možemo otkriti skrivene infekcije donjeg genitalnog trakta muškarca koje nisu otkrivene ni urinokulturom ni brisom uretre.

Volumen: 2-8 ml

Boja: bela ili žućkasta

Likvefakcija: unutar 20 minuta

pH: 7,2 – 8,0

Koncentracija spermatozoida: > od 20 mil./ml

Pokretljivost: > od 50% progresivnih ili 25% brzo progresivnih

Morfologija: > 40% normalnog oblika

Leukociti: < 1mil./ml

Preporuke za popravljanje rezultata spermograma su: sex tri do četiri puta nedeljno. Muškarci što su sexualno aktivniji brže proizvode nove spermatozoide. Smanjite unos alkohola, cigareta ili marihuane. Više od dva pića dnevno, se drasično odražava na rezultate spermograma. Skinite koji kilogram odnosno budite aktivni, izbegavajte stres koliko god je to moguće, nemojte nositi tesan donji veš.

Glavna preporuka je da promenite način ishrane. Postoji nekoliko vitamina i minerala koji su ključni u proizvodnji zdravih spermatozoida. To su vitamin E,C, B12, Folna kiselina (vitamin B9), Cink i Selen.

Spermogram cene

U laboratorijama možete brzo, jednostavno i lako uraditi analizu sperme odnosno spermogram, kao i druge parametre ukoliko sumnjate na neku bolest ili želite da istražite uzroke neplodnosti.

Za spermogram cene se kreću od 1,200 do 2,500 dinara. Za spermokulturu ćete morati izdvojiti od 400 do 690 dinara.

Swim up metoda je vrlo brzo postala veoma popularna na klinikama koje se bave sterilitetom. Ova tehnika se bazira na činjenici da spermatozoidi moraju da se kreću – plivaju na gore da bi dospeli u uterus žene. Samo najvitalniji spermatozoidi su u stanju da to urade.

Da bi se selektovale tako kvalitetne ćelije, uzorak sperme se stavlja u laboratorijsku posudu na inkubaciju sa medijumom. Najkvalitetniji spermatozoidi isplivavaju i izdvajaju se. Da bi se ovaj proces obavio potrebno je oko dva sata da bi se dobio dovoljan broj ćelija za primenu.

Mora se ponoviti da je sperma izuzetak u odnosu na druge biološke tečnosti jer njeni parametri variraju u širokom opsegu u pogledu individualnih varijacaija. Zbog toga se analiza spermograma mora ponoviti da bi se notirale individualne varijacije u vremenskom periodu i da bi se ustanovili normalni parametri. Najveći deo ejakulata se luči iz seminalnih vezikula i prostate, pa zapremina ejakulata nije u direktnoj vezi sa spermatogenezom, pa tako ni brojem spermatozoida.

U laboratorijama možete uraditi i druge analize kao npr. leukocite u spermi, bioemijsku analizu seminalne plazme, cink u seminalnoj plazmi i dr.po različitoj ceni.

U normalnim uslovima spermatogeneza je konstantan proces i zbog toga se broj spermatozoida u ejakulatu povećava sa dužinom apstinencije. Zapremina ejakulata je povezana sa sekretornom funkcijom seminalnih vezikula i prostate. Smanjena zapremina ejakulata i smanjen broj spermatozoida ukazuju na slabiju produkciju žlezda.

Spermokultura

 Spermokultura se gotovo uvek radi kada muškarac već radi analizu sperme – spermogram. Čak, ponekad muškarci urade samo spermogram, pa ukoliko nalaz bude loš – pokazuje: astenozoospermiju, oligozoospermiju, oligoastenozoospermiju, onda postoji sumnja da su bakterije izazvale takvu sliku i pristupa se spermokulturi.

U laboratoriji Jugolab u Novom Sadu ili u drugom mestu možete na brz, jednostavn i povoljan način da uradite spermogram ili spermokulturu u zavisnosti od potrebe.

 

 

Reč patologija vodi poreklo od grčkih reči πάθος - pathos: bol, patnja, osećaj i reči λόγος - misao, nauka. Patologija je deo medicinske nauke koja kroz teoriju, a i u praksi proučava bolesti, mane, abnormalnosti i disfunkcije koje mogu pogoditi jedan organizam. Kao deo medicinske prakse, patologija se bavi proučavanjem i dijagnozom stukturnih i funkcionalnih promena na ćelijama, tkivima i organima koji su zahvaćeni izvesnim vrstama bolesti.

Prva od metoda koja se koristila a i danas se koristi u patologiji je metoda otkrivanja uzroka smrti odnosno autopsija, koja je u srednjevekovnom dobu bila strogo zabranjena od strane Crkve. Tek polovinom XVIII veka se pojavljuju prvi radovi na temu izolovanih organa i njihovih disfunkcija uzrokovanih bolestima. Nešto kasnije, nemački patolog Rudolf Virchow svojim aforizmom "omnis cellula ex cellula" postavlja novu teoriju, po kojoj se uzrok raznih bolesti nalazi nešto dublje, u osnovnim jedinicama organizma - ćelijama.

Kasnije razvojem patologije, započeto je makroskopsko i mikroskopsko ispitivanje organa nakon operacija radi postavljanja definitivne dijagnoze, a zatim i analiziranje bioptičkih uzoraka i citoloških uzoraka koji su dobijeni različitim metodama, radi dobijanja dijagnoze pre operacije pacijenta.

Danas je patologija vrlo kompleksna dijagnostička metoda koja se oslanja na niz drugih disciplina koje su srodne sa patologijom, kao što su molekularna patologija, imunopatologija, mikrobiologija i druge, a sve u cilju postavljanja što preciznije dijagnoze.

U okviru „Jugolab“ laboratorije patologija zauzima važno mesto u dijagnostici mnogih oboljenja, prvenstveno zapaljenja i tumora. Broj patoloških i citoloških analiza iz godine u godinu raste i iznosi oko 10000 pregledanih pacijenata.

Pregledaju se uzorci tkiva dobijeni različitim procedurama kao što su ezofagoskopija, gastroskopija, kolonoskopija, rektoskopija, uzorci tkiva grlića materice, endocervikalne kiretaže, kiretaže tela materice, uzorci dobijeni ekscizijom promena na koži, biopsije prostate, zatim uzorci dobijeni u toku manjih hirurških procedura kao što su konizacija (odstranjivanje dela grlića materice), LOOP ekscizija (odstranjivanje malog dela grlića materice), polipektomije (odstranjivanje polipa creva, grlića materice). Takođe se vrši analiza operativno odstranjenih delova i celih organa uz, ukoliko je to potrebno, ex tempore analizu koja podrazumeva uvid u prirodu bolesti u toku same operacije čime se daje smernica hirurgu za dalje postupke.

Pored ovih uzoraka takođe se analiziraju citološki uzorci dobijeni najčešće punkcijom tankom iglom FNA, kao što su citološki uzorci promena na štitnoj žlezdi, koži, ili dubokim organima i citološki uzorci izliva u različitim telesnim šupljinama kao što su pleuralni i peritonealni izlivi i slično.

Pored rutinskih mikroskopskih metoda i bojenja po hematoksilin - eozin metodi za histološke uzorke, MGG i Papanicolaou metodi za citološke uzorke, sprovode se i razna specijalna i imunohistohemijska bojenja zasnovana na imunološkim reakcijama.

Posebno se svake godine analizira sve veći i veći broj PAPA briseva dobijenih posebnom četkicom sa grlića materice u toku ginekološkog pregleda što je od velike važnosti u prevenciji nastanka raka grlića materice.

Rak grlića materice (cervikalni karcinom), predstavlja globalni problem -naročito u zemljama u razvoju.  Ova bolest je treća je po učestalosti među malignim tumorima u svetu i sa više od pola miliona novih slučajeva svake godine, čini skoro 9% svih slučajeva raka kod žena. Većina novih slučajeva raka grlića materice (oko 80%) otkriva se u manje razvijenim regionima sveta, u kasnijim fazama bolesti kada je prognoza bolesti loša. Najveći broj smrtnih ishoda od raka grlića materice evidentira se u manje razvijenim regionima sveta, u kojima su stope mortaliteta približno tri puta više.

Sa preko 1300 novoobolelih i približno 500 umrlih slučajeva, rak grlića materice drugi je vodeći uzrok obolevanja i četvrti je uzrok umiranja od raka među našim ženama. Žene su u Srbiji 2002. godine imale najveću incidenciju raka grlića materice (27,3 na 100.000) u Evropi. Vrednosti stopa incidencije cervikalnog raka u Srbiji i dalje su među najvišim i približno su dvostruko više od prosečne stope incidencije u Evropi. Sa udelom od približno 6%, rak grlića materice je četvrti po redu uzrok smrti među malignim tumorima kod žena u Srbiji. Uzrasna distribucija raka grlića materice ranije je pokazivala tipičan porast posle 30 godina, sa vrhom učestalosti u žena starosnih grupa od 45 do 49 i 70 do 74 godine. Poslednjih godina vrh u oboljevanju od karcinoma grlića materice pomera se prema mlađim uzrastima. U Srbiji su uočene su velike regionalne razlike u obolevanju i umiranju od cervikalnog raka. Stadijum bolesti predstavlja glavni prognostički faktor kod bolesnica sa rakom grlića materice.

Kada se bolest otkrije u ranoj fazi često je dovoljno operativno lečenjе. Međutim kod uznapredovale bolesti neophodno je primeniti postoperativnu ili radikalnu radioterapiju, često kombinovanu i sa hemioterapijom, što produžava lečenje, dovodi do različitih komplikacija i značajno povećava troškove lečenja.

Opšte poznato je da razvoju raka grlića materice prethodi nastanak prekanceroznih lezija u  epitelu grlića i da prekancerozne lezije ne stvaraju nikakve specifične promene prepoznatljive „golim“ okom i često nisu praćene nikakvim simptomima kod žena. Istraživanje prekanceroznih lezija je olakšano činjenicom da je grlić materice pristupačan za klinički pregled, za uzimanje citoloških i histoloških uzoraka. Program prevencije cervikalnog karcinoma se temelji na spoznaji da većina prekanceroznih lezija može biti otkrivena u cervikovaginaloim citološkom brisu tj. Papnicolaou testom ili PAPA testom, potom otklonjena što za rezultat ima sprečavanje razvoja invazivnog karcinoma.

Osnovne osobine ovih promena koje prethode razvoju raka grlića materice su:

  •       Prekancerozne lezije se uglavnom javljaju kod žena koje su mlađe u odnosu na one kod kojih se dijagnostikuje rak grlića
  •       Odnos otkrivenih prekanceroznih lezija je mnogo veći u odnosu na očekivani broj  raka u istoj populaciji što ukazuje da svaka prekancerozna lezija ne progredira u  rak 
  •       Netretirane prekursorne lezije neminovno ne dovode do razvoja raka unutar nekoliko meseci ili godina
  •       Neke od prekanceroznih lezija  mogu da “iščeznu” 
  •       Postoje izražene citološke i histološke različitosti među različitim prekanceroznim lezijama što se objašnjava različitim  stepenom lezije

 

Ove prekancerozne promene otkrivaju se citološkim pregledom brisa uzetim u toku ginekološkog pregleda. Ginekolog uzima bris sa površine grlića materice koji je dostupan, zatim se prave razmazi na pločicama koji se šalju u laboratoriju, boje i analiziraju od strane citoskrinera cervikalne citologije i lekara specijaliste citopatologa.

Prvu citološku nomenklaturu za cervikovaginalne briseve je predložio dr George Papanicolau, otac citologije uopšte koji je prvi igrom slučaja otkrio atipične ćelije u citološkim uzorcima. Zato se navedeni test naziva Papanicolaou test ili PAPA test i interpretira se na sledeći način:

   Kategorija I (PA I). Odsustvo atipije ili abnormalnih ćelija.

   Kategorija II (PA II). Atipična citologija ali nema dokaza maligniteta.

   Kategorija III (PA III). Citologija upućuje ali nema jasnih dokaza za malignitet.

   Kategorija IV (PA IV). Citologija izrazito upućuje na malignitet.

   Kategorija V (PA V). Citologija jasno potvrđuje malignitet.

Sistem kategorija je generalno dobro prihvaćen i još uvijek se koristi u brojnim laboratorijama.

Međutim u decembru 1988. god grupa eksperata iz oblasti patologije i citologije je sazvana od strane Nacionalnog instituta za karcinom SAD ( engl. National Cancer Institute United States)  u Betezdi u Merilendu da predloži sistem dijagnostičkih smernica za interpretaciju cervikovaginalnih briseva. Betezda sistem (modifikovan 2001.god.)  je zvanično prihvaćen od strane državnih autoriteta u SAD-u  kao smjernica za rad laboratorija i inkorporirana je 1988. U amandman “The  Clinical Laboratory Improvement Act (CLIA 88)”. Danas se pored USA  u mnogim zemljama koristi Betezda klasifikacija koja je potisnula upotrebu Papanicolau terminologije, dok se mi trudimo da nalaze tumačimo i na osnovu stare i na osnovu nove klasifikacije radi lakše komunikacije sa ginekolozima i naravno pacijentkinjama i kako bi dali što potpuniju i kvalitetniju interpretaciju PAPA testa.

Prof.dr Milana Panjković

Specijalista patolog, subspecijalista citolog

VERIFIED - Neinvazivni prenatalni test

 

Jednostavan test iz krvi danas može da kaže lekarima više o bebi nego ikad pre. Ranije su NIPT testovi, kao što je VERIFIED, bili preporučivani samo trudnicama koje imaju povećan rizik od hromozomopatija. Međutim, danas se ovi testovi preporučuje svim trudnicama, ukoliko žele da budu sigurne u genetsko zdravlje svoje bebe.

Odluku da uradi test donosi pre svega majka, uz savet lekara koji vodi trudnoću.

Šta je VERIFIED test?

VERIFIED test je skrining test, koji vam, slično kao i ostali skrining testovi u prvom trimestru trudnoće, govori o verovatnoći da beba ima neku od najčešćih trizomija, aneuploidija polnih hromozoma ili mikrodelecija. 

Za razliku od dabl i tripl testa, VERIFIED je veoma precizan i pouzdan – u preko 99,9% slučajeva on daje precizne rezultate, jer se oslanja na visoku tehnologiju analize genetskog materijala vaše bebe, a ne na statističku verovatnoću. Zbog toga je verovatnoća za lažno pozitivnim i lažno negativnim rezultatima mnogo manja u odnosu na ostale skrining testove.

 

Koje su prednosti VERIFIED testa?

VERIFIED test je vodeći prenatalni skrining test koji se trenutno nalazi na tržištu. Potpuno je bezbedan i nema posledica po zdravlje trudnice i deteta.


Na osnovu samo jedne epruvete majčine krvi, uz pomoć najsavremenije tehnologije, VERIFIED test skenira slobodnu DNK bebe. 

Ovim postupkom analiziraju se anomalije na hromozomima i time se saznaje da li će dete biti zdravo, ili će bolovati od nekih sindroma. Ako se uradi ovaj test, nije potrebno raditi dabl i tripl test.

 

Verified

 

Kada se radi VERIFIED test i kome je namenjen?

Prenatalni test VERIFIED preporučuje se da se radi počevši od 10. nedelje, ali može da se radi u bilo kojoj nedelji trudnoće. Najoptimalnije vreme da se VERIFIED test uradi je negde između 10. i 12. nedelje, kako bi se na vreme saznalo da li je potrebno raditi invazivne testove kao što su amniocenteza i biopsija horionskih čupica. Takođe, tada je sadržaj bebine DNK u krvi majke dovoljan kako bi se dobili precizni rezultati.

 

O VERIFIED testu trebalo bi posebno da razmisle trudnice koje pripadaju sledećim kategorijama: starije od 30 godina, one kojima je procenjen visok rizik skrining testovima u prvom trimestru, u čijoj prethodnoj trudnoći je ustanovljena hromozomopatija, sa porodičnom istorijom poremećaja hromozoma, kao i sve trudnice koje žele maksimalnu sigurnost i preciznost bez rizika od pobačaja.

 


Test može da radi gotovo svaka trudnica koja vodi jednoplodnu i blizanačku trudnoću. Međutim kod blizanačke trudnoće postoje određena ograničenja: VERIFIED test može utvrditi aneuploidije 21, 18 i 13, kao i prisustvo/odsustvo Y hromozoma. VERIFIED test ne može da otkrije anomalije polnih hromozoma kod blizanačkih trudnoća, niti da pokaže pol beba niti kom plodu ta slobodna, vanćelijska DNK pripada.

Troplodne i višeplodne trudnoće ne mogu da se analiziraju uz pomoć VERIFIED testa.  

 

Koliko je VERIFIED test pouzdan?

Ovaj test se istakao po svojoj preciznosti od drugih sličnih testova. Poseduje najnižu stopu neuspeha od samo 0,1%. Direktno analizira slobodnu fetalnu i majčinsku DNK. Senzitivnost predstavlja sposobnost testa da identifikuje one koji stvarno imaju bolest, a specifičnost sposobnost testa da isključi postojanje bolesti.

Uz pomoć VERIFIED testa, moguće je odrediti aneuploidije i to trizomije kao što su Daunov sindrom (Trizomija 21), Edvardsov sindrom (Trizomija 18), Patau sindrom (Trizomija 13) i trizomije 9 i 16. Takođe, određuje i aneuploidijie polnih hromozoma kao što su Trostruki X (XXX), Tarnerov sindrom (X0), Klinefelterov sindrom (XXY) i Džejkobsov sindrom (XYY).  Moguće je otkriti  i pojedinačne promene na hromozomima (mikrodelecije) kao što su DiDžordžov, Prader-Vilov sindrom i ostale.


Određivanje pola deteta je takođe deo testiranja, ali je informacija o tome ostavljena vama na izbor, jer neke majke ne žele unapred da znaju kog pola će im biti dete i to pravo im je zagarantovano.

Prema validacionoj studiji, VERIFIED se najbolje pokazao u analiziranju trizomija 21 (Daunov sindrom), gde je senzitivnost 100%, a specifičnost 99,76%.

 

Kako i gde da uradim test?

VERIFIED test može da se uradi na većem delu teritorije Srbije, a pozivanjem call centra 0800 808 808 možete da se informišete o najbližoj laboratoriji u kojoj možete da izvadite krv.

Test se može uraditi u svim JUGOLAB laboratorijama. Spisak laboratorija pronađite OVDE.

 

sadas

 

 

Koliko se čekaju rezultati testa?

Kada izvadite krv uzorak krvi šalje se u laboratoriju Genesis Genetics u Londonu, gde tim genetičara skeniranjem celokupnog genoma dolazi do potrebnih rezultata. Ceo proces ne bi trebalo da traje duže od 7-10 radnih dana. Roditelji i lekar dobijaju personalizovan izveštaj o rezultatima testa.

 

Šta ako je rezultat testa pozitivan?

Prilikom dobijanja rezultata, postoje tri moguća odgovora:


 1. Aneuploidije nisu detektovane

 2. Aneuploidije su detektovane

 3. Postoji sumnja da aneuploidije postoje.

Ukoliko aneuploidije nisu detektovane to znači da VERIFIED test nije pronašao ni jednu genetsku anomaliju kod vaše bebe. Trudnoća može da se odvija neometano.

Ukoliko su aneuploidije detektovane, ili postoji sumnja na njih, medicinski sektor koji stoji iza VERIFIED testa će vam prvo organizovati savetovanje sa genetičarima iz Londona. Preporuka u takvim situacijama je da ne paničite i da, u saradnji sa ginekologom, uradite amniocentezu kako biste bili sigurni u rezultat. U ovakvim situacijama je najbitnije doneti dobre i pravovremene odluke.

 

Koliko test košta?

Više informacija o testu, kao i cene možete pogledati na zvaničnom sajtu VERIFIED-a.