fb-icongplus-icontwt-icon

 drustvo lekara srbije

Stručni tim Z.U. Jugolab u saradnji sa svojim saradnicima učestvuje u kontinuiranoj edukaciji medicinskih radnika.

Cenovnik analiza

 

Kontakt za informacije o visokospecifičim analizama kojih nema u cenovniku:

(021) 466-804 ili (021) 2100-808

Smaller Default Larger

21.mart - svetski dan posvećen osobama sa Daunovim sindromom

Svetski dan posvećen osobama sa Daunovim sindromom obeležava se 21. marta, a upravo taj datum je izabran, jer se radi o genetskom poremećaju kada se javljaju 3 umesto 2 hromozoma 21 (trizomija 21). Daunov sindrom je stanje koje traje tokom čitavog života i nije ga moguće izlečiti.

Rađanje dece sa Daunovim sindromom može se prevenirati ako se Daunov sindrom uoči prenatalno, tokom trudnoće, što se postiže kombinacijom neinvazivnih testova (dabl, tripl, kvadripl, Panorama test), a u nekim slučajevima i invazivnim testovima (amniocenteza, analiza horionskih resica). 

 GLAUKOM          

 

glaukoma

Glaukom predstavlja heterogenu grupu relativno čestih optičkih neuropatija, koje se manifestuju povišenim vrednostima očnog pritiska, progresivnim oštećenjem optičkog nerva, deterioracijom ganglijskih ćelija retine i ispadima u vidnom polju.
Glaukom je jedan od vodećih uzroka slepila u svetu. Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije 105 miliona ljudi boluje od ove vrste optičke neuropatije, dok je čak 5 miliona ljudi slepo zbog glaukoma.

Glaukom nastaje zbog povećanog stvaranja očne vodice ili poremecaja u oticanju očne vodice iz oka. Očna vodica je tečnost koja se stvara u samom oku i odlazi iz oka kroz deo koji se naziva komorni ugao.
S obzirom da oko predstavlja zatvorenu strukturu, ukoliko dodje do blokiranja komornog ugla, onemogućena je eliminacija očne vodice, očni pritisak raste, napada vidni živac i dovodi do njegovog oštećenja.

 

U svakodnevnoj kliničkoj praksi najviše se upotrebljava podela glaukoma na: primarne, sekundarne i kongenitalne. 
Primarni glaukomi mogu biti glaukomi otvorenog ugla (glaucoma simplex) i zatvorenog ugla (glaucoma angulare).  U okviru primarnog glaukoma otvorenog ugla (POAG) nalaze se i okularna hipertenzija i normotenzivni glaukom. 
Sekundarni glaukomi nastaju u sklopu brojnih drugih očnih oboljenja koja mogu dovesti do povećanih vrednosti očnog pritiska: zapaljenja oka, promene na sočivu (prezrele ili nabubrele katarakte), povrede oka, promene na oku uzrokovane dijabetesom, hipertenzijom… 
Kongenitalni glaukomi nastaju kao posledica poremećene embriogeneze.

Glavni faktori rizika za nastanak glaukoma su: povišene vrednosti intraokularnog pritiska (više od 20 mmHg), nasleđe, godine starosti (preko 40 godina), centralna debljina rožnjače, visoka miopija, hipermetropija, sistemske bolesti- uključujući dijabetes, migrene i lošu cirkulaciju i faktori spoljašnje sredine. 

Glaukom otvorenog uglau većini slučajeva ne daje nikakve simptome u početku tako da se otkriva slučajno, redovnim oftalmološkim pregledom. To znači da čovek ne zna da ima glaukom, a njegov vidni živac polako propada.
Pacijenti se uglavnom javljaju kasno, kada primete da vid slabi, da se javljaju povremena kratka zamućenja vida, dugine boje , zamor i bol u očima , ispadi u vidnom polju, glavobolja. Nažalost, vrlo često u tom stadijumu je već došlo do pojave ireverzibilnih promena na očnom nervu.

Kod dve trećine pacijenata koji imaju glaukom zatvorenog ugla promene se sporo razvijaju,  bez ikakvih simptoma pre nego što dodje do tegoba.
Kod izvesnog broja pacijenata dolazi do naglog skoka intraokularnog pritiska i do stanja koje se naziva akutni napad glaukoma. Takva stanja zahtevaju hitnu medicinsku pomoć! Jako je bitno prepoznati simptome: zamućenje vida, jak bol u oku, glavobolja, krugovi u bojama duge oko izvora svetlosti, mučnina i povraćanje

Ukoliko imate neke od ovih simptoma, odmah se javite Vašem oftalmologu. Ukoliko se  odmah ne pristupi lečenju akutnog napada glaukoma može doći do slepila!

Redovni pregledi oka od strane Vašeg oftalmologa su najbolji način da se otkrije glaukom. Nije dovoljno izmeriti samo očni pritisak  da  bi se utvrdilo da li imate glaukom. Jedini siguran način da se otkrije glaukom je kompletan oftalmološki pregled.

CELIJAKIJA                         celijakija

 

Сelijakija је hronična autoimuna bolest koju karakteriše ne podnošljivost organizma na gluten - belančevіnu pšenice, јеčmа, raži i zobi. Veruje se da više od milion Evropljana boluje od celijakije. Na jednog dijagnostikovanog obolelog najmanje je sedam neprepoznatih. Znanje o celijakiji i održаvаnјu zdгavljа kod te bolestі је na jako niskom nivou. Bolest obuhvata sve uzгaste, oba pola, a možе da se javі već kod odojčadi ili kod odraslih. Razni simptomi te bolesti mogu dugo da budu prikrivenі.
Drugačije je stanje u susednim zemljamа. Italiјa, na primer, beleži 1 obolelog nа 85 osoba, Slovenija 1 na 100, Мađarska 1 na 90.

Kod celijakije, gluten, protein koji se nalazi u pšenici, гаži, zobi i ječmu, oštećuje zid sluzniсe tankog creva,što dovodi do nedovoljne absorpcije nutrijenata i time do stanja vezanih za neuhranjenost. Čim se gluten іzbaci iz іshrane, zid creva se obnavlja, ali osobe s tim problemom сео život moraju da paze na іѕhгanu kako bі sprečіli ponovo pojavu oštećenја .

KOJI SU SIMPTOMI CELIJAKIJE:

·  Hronični proliv

·  Gubitak težine

·  Povraćanje

·  Bol u stomaku

·  Nadimanje

·  Anemija

Ostali simptomi su:

·  Glavobolja i migrene

·  Čirevi u ustima

·  Umor /letargija

·  Bol u mišićima i zglobovima

·  Sporiji rast kod dece

Vаžno da je da ljudi koji boluju od celijakije ne konzumiraju hranu koja sadrži gluten, čak i ako nemaju nikakvih vidljivih simptoma. Neki ljudi imaju jake simptome, a vrlo mala oštećenjа zidova ćelijа, dok drugi nemaju uopšte ili imaju vrlo malo simptoma, аli sa puno većim oštećenjem.

КАКО SE OTKRIVA CELIJAKIJA?

Za početak, može da se napravi analiza krvi na transglutaminska antitela.

Pre testiranja, hrana koja sadrži gluten mora da bude uključena u ishranu, jer u suprotnom creva mogu da zасelе і celijakija se nećе otkriti.

KAKO SE LEČI CELIJAKIJA? 

Trenutno ne postoji lek za celijakiju tako da oboleli treba da se drže ishrane bez gluten. Ukoliko se ne pridržavaju, povećava se rizik od obolevanja od osteoporoze, nepolodnosti i usporenog rasta i razvoja dece.

 

 

 

 

Gripa (influenca) još uvek aktuelna

 

gripa (influenca) jos uvek aktuelna

 

U Srbiji se zasad registruju samo pojedinačni slučajevi gripa, a jači “udar” virusa epidemiolozi tek očekuju u narednih nekoliko nedelja. Do sada je prijavljeno oko 43.000 obolelih od oboljenja sličnih gripu. Kod devet obolelih je potvrđena infekcija virusom gripa - kod osmoro je dokazan virus influence A(H1N1), a kod jednog pacijenta tip B.

A(H1N1) virus gripa (često nazivan “svinjski grip”), kod ljudi je otkriven aprila 2009.godine u Sjedinjenim Američkim Državama. Virus se prenosi sa čoveka na čoveka, kao i običan sezonski grip.
Svinjski grip je veoma zarazno akutno respiratorno oboljenje svinja prouzrokovano jednim od nekoliko tipova virusa svinjskog gripa A sa velikom učestalošću obolevanja i malom smrtnošću (1-4%).
Epidemije i pojedinačni slučajevi obolevanja ljudi od svinjskog gripa i dosada su povremeno registrovani. Klinički simptomi su slični simptomima sezonskog gripa, mada mogu da variraju od potpunog odsustva simptoma do teškog zapaljenja pluća sa smrtim ishodom. Zbog sličnosti simptoma sa sezonskim gripom (glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, povišena temperatura, malaksalost, kašalj,...), većina obolelih od svinjskog gripa otkriva se slučajno, kroz nadzor nad sezonskim gripom. 

Stepen zaraznosti veći je na samom početku bolesti nego na njenom kraju jer je virus u telu tada koncentrisaniji. Deca mogu imati duže simptome gripa i njihova zaraznost može trajati duže nego kod odraslih osoba. Razlog tome je to što deca nemaju razvijen imunološski sistem protiv virusa, tako da se virus umnožava u većoj koncentraciji nego kod odraslih osoba. Deca mogu biti zarazna sedam do deset dana, u poređenju s pet do sedam dana, koliko je prosečno odrasla osoba zarazna.

Potrebno je imati na umu to da se simptomi i dužina zaraznosti razlikuju od osobe do osobe, a grip može duže trajati kod osoba koje imaju oslabljen imunološki sistem ili pate od hroničnih bolesti. Za te grupe ljudi grip može biti vrlo opasan, može pogoršati postojeću bolest, uzrokovati upalu pluća ili neke druge komplikacije. 

Za sada nema naznaka da će grip u narednom periodu poprimiti razmere veće epidemije, jer su u pitanju poznati tipovi virusa influence, koji su u cirkulaciji prisutni od 2009. godine, tako da se sada smatraju sezonskim. 

 

 

Izvori:

-sajt Instituta za javno zdravlje Vojvodine

-sajt Instituta za javno zdravlje Srbije

-sajt www.mojnovisad.com

ZIKA VIRUS

 

Znaci i simptomi

 

Inkubacioni period (period između izlaganja virusu i pojave simptoma) još uvek nije poznat, ali se smatra da traje nekoliko dana. Simtomi su groznica, kožni osipi, konjuktivitis, bol u mišićima i kostima i glavobolja. Ovi simptomi obično traju od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Uočene su moguće neurološke i autoimune komplikacije bolesti Zika virusa. Međutim, veću zabrinutost izaziva povezanost Zika virusa i mikrocefalije. Mikrocefalija je retko stanje kada tokom trudnoće kod bebe dođe do abnormalnog razvoja mozga, zbog čega se deca rađaju sa malom glavom. Bebe i deca sa mikrocefalijom često imaju usporen razvoj. Mikrocefalija se može javiti i kao posledica izlaganja alkoholu, lekovima, kao i u slučaju infekcije rubelom tokom trudnoće.

 

Tretman

 

Bolest je obično blagog karaktera i ne zahteva specifičan tretman. Oboleli bi trebalo da miruju, unose dosta tečnosti i da uzimaju lekove protiv bolova i temperature. Trenutno ne postoji specifičan tretman niti vakcina.

 

Testiranje

 

Zika virus obično ostaje u cirkulaciji inficirane osobe oko nedelju dana, a kod nekih osoba i duže. Trenutno ne postoje komercijalni dijagnostički testovi za Zika virus, a testiranje se obavlja u nekoliko svetskih centara.

 

Preporučuje se da trudnice i žene koje planiraju da zatrudne izbegavaju putovanja u oblasti u kojima je uočen prenos Zika infekcije. U slučaju da trudnica ili žena koja planira da zatrudni putuje u ove oblasti, potrebno je da se obrati svom lekaru i striktno poštuje preporuke za prevenciju ujeda komarca tokom putovanja.

 

Lekarima se preporučuje da za sve trudnice utvrde da li su putovale u oblasti u kojima se javila transmisija Zika virusa. Testiranje nije indikovano kod žena koje nisu putovale u rizična područja. Testiranje bi trebalo izvršiti kod trudnica koje su putovale u rizična područja, a kod kojih su se razvila dva ili više simptoma infekcije Zika virusom tokom ili nakon dve nedelje. Takođe, testiranje bi trebalo izvršiti kod trudnica koje su putovale u rizična područja, a kod kojih su na ultrazvuku uočene fetalna mikrocefalija ili intrakranijalna kalcifikacija. Mikrocefalija se na ultrazvuku može uočiti najranije između 18. i 20. nedelje gestacije, a najpouzdanija dijagnoza može se postaviti u kasnom drugom i ranom trećem trimestru.

 

https://www.youtube.com/watch?v=iOm15VyWlwo&feature=youtu.be

 

 

Izvori: World Health Organization (WHO), Centers for Disease Control and Prevention (CDC)