fb-icongplus-icontwt-icon

 drustvo lekara srbije

Stručni tim Z.U. Jugolab u saradnji sa svojim saradnicima učestvuje u kontinuiranoj edukaciji medicinskih radnika.

Cenovnik analiza

 

Kontakt za informacije o visokospecifičim analizama kojih nema u cenovniku:

(021) 466-804 ili (021) 2100-808

Smaller Default Larger

Jugolab je 03.06.2016. uzeo učešće na XXIV Somborskim medicinskim danima.

somborski dani medicine

 KALENDAR OBAVEZNIH IMUNIZACIJA:
  izvor : www.rzzo.rs

imunizacija     imunizacija2

 

Imunizacija može biti aktivna i pasivna. 

Aktivna imunizacija sprovodi se vakcinacijom, odnosno revakcinacijom.Za aktivnu imunizaciju protiv određenih zaraznih bolesti upotrebljavaju se vakcine proizvedene od mrtvih 
ili živih, ali oslabljenih uzročnika zaraznih bolesti ili njihovih proizvoda i vakcine dobijene na bazi genetske tehnologije.
Za pasivnu imunizaciju upotrebljavaju se specifični imunoglobulini humanog porekla.
Aktivna imunizacija protiv zaraznih bolesti sprovodi se tokom cele godine, sve dok se ne imunizuju sva lica za koja je propisana imunizacija, osim lica kod kojih su utvrđene trajne kontraindikacije.
Pasivna imunizacija sprovodi se po indikacijama.


KONTRAINDIKACIJE


Kontraindikacije za imunizaciju pojedinih lica protiv zaraznih bolesti mogu biti opšte i posebne, a po trajanju - privremene ili trajne.
Imunizacija protiv zaraznih bolesti ne može se sprovoditi kod lica kod kojih postoje kontraindikacije, sve dok one postoje.
Opšte kontraindikacije za aktivnu imunizaciju jesu:
-  akutne bolesti;
-  febrilna stanja;
-  anafilaksija na komponente vakcine;
-  teže neželjene reakcije na prethodnu dozu vakcine. 
Kontraindikacije za žive virusne vakcine jesu i:
1) stanja smanjene otpornosti (imunodeficijentna stanja usled: malignih bolesti, terapije antimetabolicima, većim dozama kortikosteroida, alkilirajućim jedinjenjima ili radijacijom i druga utvrđena stanja imunosupresije);
2) trudnoća.


Kontraindikacije ne odnose se na imunizaciju kod eksponiranih i povređenih lica protiv besnila, akutnog virusnog hepatitisa B i tetanusa, osim u slučaju anafilaksije na komponente vakcine protiv besnila, akutnog virusnog hepatitisa B i tetanusa, kada se može dati samo specifični imunoglobulin.
Posebne kontraindikacije za aktivnu imunizaciju su specifične za svaku imunizaciju posebno.
Privremenu kontraindikaciju za imunizaciju protiv određene zarazne bolesti utvrđuje lekar koji sprovodi imunizaciju, odnosno pod čijim se nadzorom ona sprovodi, pregledom lica koja se imunizuju i uvidom u zdravstvenu dokumentaciju tih lica.
Postojanje privremene kontraindikacije upisuje se u zdravstvenu dokumentaciju i određuje se vreme i mesto sprovođenja odložene imunizacije.
Trajne kontraindikacije za primenu određene vakcine kod pojedinih lica određuje Stručni tim za kontraindikacije na zahtev lekara koji sprovodi imunizaciju.
Epidemija zarazne bolesti protiv koje se sprovodi imunizacija nije kontraindikacija za imunizaciju lica protiv te bolesti.

Jugolab je danas, 15.04.2016, uzeo učešće na četrvtom simpozijumu
ginekološke onkologije: „Dijagnostika i novine u terapiji”
Simpozijum je održan u Sremskoj Kamenici, a organizatori su:
Institut za onkologiju Vojvodine, Evropsko udruženje ginekologa
onkologa i Udruženje ginekologa onkologa Srbije.

simpozijum ginekoloske onkologije

 

21.mart - svetski dan posvećen osobama sa Daunovim sindromom

Svetski dan posvećen osobama sa Daunovim sindromom obeležava se 21. marta, a upravo taj datum je izabran, jer se radi o genetskom poremećaju kada se javljaju 3 umesto 2 hromozoma 21 (trizomija 21). Daunov sindrom je stanje koje traje tokom čitavog života i nije ga moguće izlečiti.

Rađanje dece sa Daunovim sindromom može se prevenirati ako se Daunov sindrom uoči prenatalno, tokom trudnoće, što se postiže kombinacijom neinvazivnih testova (dabl, tripl, kvadripl, Panorama test), a u nekim slučajevima i invazivnim testovima (amniocenteza, analiza horionskih resica). 

 GLAUKOM          

 

glaukoma

Glaukom predstavlja heterogenu grupu relativno čestih optičkih neuropatija, koje se manifestuju povišenim vrednostima očnog pritiska, progresivnim oštećenjem optičkog nerva, deterioracijom ganglijskih ćelija retine i ispadima u vidnom polju.
Glaukom je jedan od vodećih uzroka slepila u svetu. Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije 105 miliona ljudi boluje od ove vrste optičke neuropatije, dok je čak 5 miliona ljudi slepo zbog glaukoma.

Glaukom nastaje zbog povećanog stvaranja očne vodice ili poremecaja u oticanju očne vodice iz oka. Očna vodica je tečnost koja se stvara u samom oku i odlazi iz oka kroz deo koji se naziva komorni ugao.
S obzirom da oko predstavlja zatvorenu strukturu, ukoliko dodje do blokiranja komornog ugla, onemogućena je eliminacija očne vodice, očni pritisak raste, napada vidni živac i dovodi do njegovog oštećenja.

 

U svakodnevnoj kliničkoj praksi najviše se upotrebljava podela glaukoma na: primarne, sekundarne i kongenitalne. 
Primarni glaukomi mogu biti glaukomi otvorenog ugla (glaucoma simplex) i zatvorenog ugla (glaucoma angulare).  U okviru primarnog glaukoma otvorenog ugla (POAG) nalaze se i okularna hipertenzija i normotenzivni glaukom. 
Sekundarni glaukomi nastaju u sklopu brojnih drugih očnih oboljenja koja mogu dovesti do povećanih vrednosti očnog pritiska: zapaljenja oka, promene na sočivu (prezrele ili nabubrele katarakte), povrede oka, promene na oku uzrokovane dijabetesom, hipertenzijom… 
Kongenitalni glaukomi nastaju kao posledica poremećene embriogeneze.

Glavni faktori rizika za nastanak glaukoma su: povišene vrednosti intraokularnog pritiska (više od 20 mmHg), nasleđe, godine starosti (preko 40 godina), centralna debljina rožnjače, visoka miopija, hipermetropija, sistemske bolesti- uključujući dijabetes, migrene i lošu cirkulaciju i faktori spoljašnje sredine. 

Glaukom otvorenog uglau većini slučajeva ne daje nikakve simptome u početku tako da se otkriva slučajno, redovnim oftalmološkim pregledom. To znači da čovek ne zna da ima glaukom, a njegov vidni živac polako propada.
Pacijenti se uglavnom javljaju kasno, kada primete da vid slabi, da se javljaju povremena kratka zamućenja vida, dugine boje , zamor i bol u očima , ispadi u vidnom polju, glavobolja. Nažalost, vrlo često u tom stadijumu je već došlo do pojave ireverzibilnih promena na očnom nervu.

Kod dve trećine pacijenata koji imaju glaukom zatvorenog ugla promene se sporo razvijaju,  bez ikakvih simptoma pre nego što dodje do tegoba.
Kod izvesnog broja pacijenata dolazi do naglog skoka intraokularnog pritiska i do stanja koje se naziva akutni napad glaukoma. Takva stanja zahtevaju hitnu medicinsku pomoć! Jako je bitno prepoznati simptome: zamućenje vida, jak bol u oku, glavobolja, krugovi u bojama duge oko izvora svetlosti, mučnina i povraćanje

Ukoliko imate neke od ovih simptoma, odmah se javite Vašem oftalmologu. Ukoliko se  odmah ne pristupi lečenju akutnog napada glaukoma može doći do slepila!

Redovni pregledi oka od strane Vašeg oftalmologa su najbolji način da se otkrije glaukom. Nije dovoljno izmeriti samo očni pritisak  da  bi se utvrdilo da li imate glaukom. Jedini siguran način da se otkrije glaukom je kompletan oftalmološki pregled.