fb-icongplus-icontwt-icon

 drustvo lekara srbije

Stručni tim Z.U. Jugolab u saradnji sa svojim saradnicima učestvuje u kontinuiranoj edukaciji medicinskih radnika.

Cenovnik analiza

 

Kontakt za informacije o visokospecifičim analizama kojih nema u cenovniku:

(021) 466-804 ili (021) 2100-808

Smaller Default Larger

Svetski dan bubrega obeležava se na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju (The International Society of Nephrology) i Internacionalnog udruženja Fondacija za bubreg (International Federation of Kidney Foundations) u više od 100 zemalja širom sveta. Od 2006. godine obeležava se svakog drugog četvrtka u martu mesecu. Cilj je podizanje svesti o važnosti bubrega, organa koji ima ključnu ulogu u održavanju života i upoznavanje javnosti da su bolesti bubrega česte, opasne i izlečive.

Glavna funkcija bubrega je izlučivanje toksičnih produkata metabolizma i viška tečnosti iz organizma. Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja, različitog uzroka, toka, kliničke slike i prognoze. Ova oboljenja najčešće su izazvana infekcijama, metaboličkim poremećajima, toksinima i drugim uzrocima, a manifestuju se kao upale bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefrotski sindrom) i akutna, odnosno hronična smanjena funkcija bubrega (bubrežna insuficijencija).

Akutno oštećenje bubrega karakteriše: iznenadna pojava krvi i belančevina u mokraći, smanjenje količine izlučene mokraće a dolazi i do pojave otoka i povećanog krvnog pritiska. Obično nastaje nakon različitih infekcija, pre svega bakterijskih infekcija gornjih respiratornih puteva i kože (streptokoknih). Neinfektivno akutno oštećenje bubrega nastaje kao posledica sistemskih, naslednih, metaboličkih, biohemijskih poremećaja imunoloških i malignih bolesti (štetno dejstvo lekova, teških metala, zračenje) ili su nastale kao posledica dejstvom nepoznatog uzoka. Hemolitičko uremijski sindrom je najčešći uzrok akutnog oštećenja bubrega kod dece.

Još jedan uzrok akutnog oštećenja bubrega kod dece, je trauma kaja može da nastane kao posledica opekotina, dehidratacije, krvarenja, povreda ili operacija.

 Hronične bubrežne bolesti kod dece najčešće su posledica urođenih mana (npr deca rođena sa samo jednim bubregom ili sa bubrezima koji imaju nenormalnu strukturu), naslednih bolesti (npr policističnih bolesti bubrega), infekcije, nefrotskog sindroma, sistemskih bolesti (šećerna bolest, lupus), zastoja u oticanju mokraće i veziko-ureteralnog refluks-a.

Bolesti bubrega moguće je na vreme dijagnostikovati. Pregledom uzorka mokraće, krvi i krvnog pritiska mogu se otkriti rani znaci bubrežne bolesti.

Simptomi i znaci hronične slabosti bubrega se razvijaju postepeno i nisu specifični. Obično se osete tek kada nivo glomerularne filtracije bubrega opadne na vrednosti ispod 15 ml/min. U svakodnevnoj kliničkoj praksi, cilj je otkriti hroničnu bubrežnu bolest pre ovih simptoma i primeniti preventivne mere.

• Poremećaji mokrenja (učestalo mokrenje, smanjeno izlučivanje urina, bolno i otežano mokrenje, noćno mokrenje, nemogućnost mokrenja)
• Promene u sastavu mokraće (bakterije, leukociti, krv, proteini, lipidi i kristali u urinu)
• Bol (tup, oštar, povremen, kontinuiran, tipa kolike)
• Otok (testati, generalizovani)
• Povišen krvni pritisak (bubrežnog porekla)

 

Osam zlatnih pravila za smanjenje rizika za razvoj bolesti bubrega:

 

• Budite fizički aktivni!
• Redovno kontrolišite nivo šećera u krvi!
• Kontrolišite krvni pritisak!
• Hranite se pravilno i održavajte normalnu telesnu težinu!
• Uzimajte dovoljne količine tečnosti!
• Prestanite da pušite!
• Ne uzimajte lekove koji nisu propisani receptima!
• Redovno kontrolišite bubrege ukoliko imate jedan ili više faktora rizika!