fb-icongplus-icontwt-icon

 drustvo lekara srbije

Stručni tim Z.U. Jugolab u saradnji sa svojim saradnicima učestvuje u kontinuiranoj edukaciji medicinskih radnika.

Cenovnik analiza

 

Kontakt za informacije o visokospecifičim analizama kojih nema u cenovniku:

(021) 466-804 ili (021) 2100-808

Smaller Default Larger

DIJABETES

-bolest modernog doba-

Diabetes mellitus (šećerna bolest) je hronični sistemski poremećaj metabolizma koji se karakteriše hiperglikemijom, tj. trajno povišenim nivoom glukoze u krvi. Uglavnom je uslovljen naslednim faktorima, a nastaje zbog smanjene sekrecije ili smanjenog biološkog dejstva hormona insulina, odnosno u kombinaciji ova dva faktora. Taj nedostatak ometa razmenu ugljenih hidrata, masti i proteina u organizmu što se ispoljava tipičnim tegobama, a nakon dužeg vremena utiče i na strukturu i funkciju krvnih sudova, organa...

Oboleli od dijabeta treba redovno da uzimaju lekove, obroke na vreme, kontrolišu nivo glukoze u krvi i da prepoznaju hiper- i hipoglikemiju.

Simptomi hiperglikemije (povećane vrednosti šećera u krvi):

  • izražena žeđ

  • malaksalost

  • pojačano mokrenje

  • suva usta

  • umor, pospanost

  • grčevi u nogama

Simptomi hipoglikemije (smanjene vrednosti šećera u krvi):

  • osećaj slabosti

  • zbunjenost, dezorjentisanost

  • znojenje

  • gubitak svesti

  • koma

Laboratorijske analize kod pacijenata koji imaju šećernu bolest ili se na nju sumnja:

-prema preporukama SZO, određivanje glukoze u krvije osnova za testiranje glukozne tolerancije. Ako je glikemija našte (posle minimum 12h gladovanja) između 6,1 i 6,9 mmol/L potrebno je primeniti test opterećenja glukozom (OGTT)

OGTT se izvodi u jutarnjim časovima posle 12-14h gladovanja. Pacijent treba da miruje, ne jede, ne pije i izbegava pušenje. Prvo se odredi nivo glukoze u krvi, ako ne prelazi 6,9 mmol/L, pacijentu se da 75g (trudnicama 100g) glukoze rastvorene u 250 ml vode.

Nakon 2h od opterećenja se meri nivo glukoze, ako lekar nije drugačije naglasio.  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Glikozilirani hemoglobin (HbA1c)je još jedan kriterijum za postavljanje dijagnoze diabetes mellitus-a. Odražava prosečnu vrednost glikemije tokom prethodna 2-3 meseca u jednom merenju koje može biti sprovedeno bilo kada u toku dana i ne zahteva posebne pripreme uključujući i stanje gladovanja.

Normalne vrednosti za zdrave osobe su 20-42 mmol/mol (4-6%), a za ljude obole od dijabeta do 59 mmol/mol (7,6%).

Preporuke za zdrav život:

  • izbegavati unos masne hrane (svinjsko meso, goveđe, mesne prerađevine, iznutrice, paštete). Povećati unos ribe, živinskog belog mesa, jagnjetine, teletine

  • izbegavati koncentrovane šećere (beli šećer, slatkiše, sokove), koristiti zaslađivače umesto šećera. Potrebu za šećerom ostvarujte preko voćnih obroka (maline, kupine, brusnice, jagode, borovnice, jabuke, šljive)

  • osnova ishrane treba da bude povrće (keleraba, mlada boranija, grašak, kupus, zelena salata, prokelj, brokoli, karfiol, paprika, paradajz, krastavac, tikvice, spanać)

  • od mlečnih proizvoda birati one sa niskim procentom masti (mleko 1,6 %m.m, mladi nemasni sir, jogurt, kiselo mleko), izbegavati masne sireve, stari kajmak i kačkavalj

  • ograničiti unos hleba na 150g dnevno, a umesto belog uvesti crni, ražani, graham, kukuruzni i hleb od heljde

  • veoma je važno imati redovne obroke koji nisu obilni – bar 5 do 6 obroka od kojih su 3 glavna i 2-3 užine

  • ukoliko ste gojazni pokušajte da smanjite telesnu težinu

  • fizička aktivnost je neophodna (lagane šetnje, rad u bašti, vožnja bicikle...)

  • smanjiti unos alkohola

Ukoliko nemate dijabetes, ovakvim načinom života ćete značajno smanjiti verovatnoću pojave šećerne bolesti. Ako je već imate, ovakvim stilom ćete sprečiti pojavu komplikacija ili ih odložiti.

 

 

 

 

Svetski dan borbe protiv hepatitisa, bolesti jetre, obeležava se 28. jula. S obzirom na to da se u svetu svake godine dijagnostikuje 10 miliona novih slučajeva, Svetska hepatitis alijansa pokrenula je globalni projekat pod nazivom "Za svet bez hepatitisa", s ciljem da se do 2030. godine eliminiše opasni virus, koji je 7. uzrok smrtnosti u svetu.

Lekari podsećaju da se hepatitis B i C ne može dobiti socijalnim kontaktom sa obolelim, dakle rukovanjem, niti ako radite ili se družite sa takvom osobom. Oba virusa se prenose kontaktom sa zaraženom krvlju, odnosno, ako upotrebljavate korišćene igle i špriceve, imate nezaštićen seksualni odnos, kao i tokom porođaja sa majke na dete.

Hepatitis A koji je uz B i C najrasprostranjeniji, najmanje je opasan oblik ovog oboljenja. U narodu je poznat i kao zarazna žutica i nalazi se u stolici obolele osobe, pa je put prenosa preko prljavih ruku. Zato je za hepatitis A najvažnija mera prevencije higijena, mada postoji i vakcina.
Vakcinisanje protiv hepatitisa B, koji je sto puta zarazniji od virusa HIV, obavezan je deo programa imunizacije u našoj zemlji, dok za hepatitis tipa C ne postoji vakcina.
Infekcija izazvana virusom hepatitisa C često dugo vremena može proticati bez specifičnih simptoma i znakova bolesti i pacijenti je otkriju tek u poodmakloj fazi. Retko kada se pacijent obrati lekaru zbog određenih simptoma, već se najčešće hronična infekcijaotkrivasasvim slučajno, prilikom sistematskih pregleda krvi, dobrovoljnog davanja krvi ili transfuzije obolelom srodniku ili prijatelju, a čak 40 odsto pacijenata ne zna na koji način se inficiralo.

Testiranje na hepatitis preporučuje se svim osobama koje spadaju u tzv. rizične grupe.

Rizične grupe stanovništva, odnosno osobe koje imaju povećani rizik nastanka hepatitisa su svi oni koji žive sa obolelom osobom i u lošim higijenskim uslovima, zatim osobe koje nemaju pravilne higjenske navike, promiskuitetno i seksualno rizično se ponašaju, intravenski narkomani i oni koji zloupotrebljavaju alcohol.
Rizik donose i tetoviranje, pirsing, stomatološke ili hirurške intervencije nesterilisanim instrumentima, tretmani kod pedikira i manikira, kao i korišćenje sredstava za ličnu higijenu osobe inficirane virusom hepatitisa B i C.

 

U organizaciji ZU Jugolab, britanski hirurg obavio prvu laparaskopsku histerektomiju u Opštoj bolnici u Čačku

 

U organizaciji ZU Jugolab u Čačku je gostovao prof dr Omer Devaja iz Londona, koji je obavio prvu laparaskopsku histerektomiju u čačanskoj Opštoj bolnici. Cilj posete je bila edukacija lekara u ovoj zdravstvenoj ustanovi, a po opštoj oceni poseta je bila veoma uspešna. Naime, čačanski ginekolozi dr Aleksandar Urošević i dr Radoš Čantrak sa saradnicima, prezadovoljni su prikazanim, kao i mogućnošću da asistiraju ovom vrsnom stručnjaku. O značaju ovog događaja dr Aleksandar Urošević i gradonačelnik Čačka Milun Todorović govorili su na veoma posećenoj konferenciji za medije.

Od 16h u prepunoj konferencijskoj sali Hotela Beograd u Čačku u prisustvu lekara (prevashodno ginekologa) iz Čačka, Užica, Ivanjice, Guče, Gornjeg Milanovca, i Prijepolja održana su dva akreditovana predavanja. Prvo predavanje održala je mr sci med dr Slađana Golubović, specijalista mikrobiologije iz ZU Jugolab sa temom "Prevencija Ca grlića materice - laboratorijski aspekti", a drugo predavanje održao je prof dr Omer Devaja sa temom "Novine u laparaskopskoj hirurgiji". Prema opštoj oceni predavanja su u potpunosti zadovoljila očekivanja prisutnih, a nakon toga u svečanoj sali hotela priređen je koktel.

 

Više o ovom događaju možete saznati klikom na sledeći link:  https://www.youtube.com/watch?v=05LZg-qu7Iw


UČEŠĆE ZU JUGOLAB NA 5. SIMPOZIJUMU GINEKOLOŠKE ONKOLOGIJE

21.aprila 2017. godine u kongresnoj sali Instituta za onkologiju Vojvodine održan je Peti simpozijum ginekološke onkologije -Stavovi i nova sagledavanja patologije, prevencije i terapije. Kordinatori edukacionog tima su bili: prof dr Aljoša Mandić, prof dr Srđan Đurđević i prof dr Vladimir Pažin.
Simpozijum je bio sa međunarodnim učešćem a bio je posvećen prevenciji i lečenju Ca grlića materice.
 

  

7APRIL

Svake godine 7.aprila Svetska zdravstvena organizacija obeležava Svetski dan zdravlja. Ovaj datum ujedno predstavlja i dan kada je Svetska zdravstvena organizacija osnovana.

Ove godine Svetski dan zdravlja posvećen je depresiji i obeležava se pod sloganom „Depresija – hajde da razgovaramo”.

Depresija se javlja kod osoba svih uzrasta i utiče na sposobnost osobe da obavlja i najjednostavnije svakodnevne aktivnosti, sa negativnim posledicama na odnose sa porodicom i prijateljima.

Depresija je jedan od vodećih uzroka opterećenja stanovnika bolestima u Srbiji. Prema podacima iz izveštaja Svetske zdravstvene organizacije iz 2017. godine (Globalno zdravlje: Procene depresije i drugih mentalnih poremećaja), od depresije u Srbiji pati 419.302 osobe (5% populacije).

Cilj ovogodišnje kampanje je da se poveća broj ljudi koji će potražiti pomoć, a koji imaju simptome depresije. Razgovor može biti prvi korak ka oporavku od depresije.

svetski dan borbe protiv tuberkuloze

 

 

ŠTA JE TUBERKULOZA I KAKO SE PRENOSI ?


Tuberkuloza je zarazna bolest koju izaziva bakterija (bacil) tuberkuloze. Infekcija se prenosi vazduhom, izuzetno retko na drugi način. Najvažniji izvor prenošenja infekcije su bolesnici sa plućnom tuberkulozom. Kada osoba sa nelečenom zaraznom tuberkulozom pluća kašlje, kija, smeje se ili govori, ona izbacuje u vazduh bacile zajedno sa kapljicama pljuvačke. Ove veoma male čestice dugo lebde u vazduhu i do prenošenja infekcije dolazi kada druga osoba udahne zarazne kapljice sa bacilima tuberkuloze.
Ako osoba ima dobru otpornost organizma, infekcija sa udahnutim bacilima se savlada u začetku i do bolesti najčešće i ne dolazi. Svega 10% inficiranih osoba će se kasnije u toku života razboleti od tuberkuloze, a najčešći razlog je pad otpornosti organizma izazvan stresom, neurednim životom, neuhranjenošću, lošim uslovima života, alkoholizmom, nekom dugotrajnom bolešću, HIV infekcijom, itd.
Tuberkuloza se može pojaviti u bilo kom delu tela, ali najčešće se javlja u plućima. Najčešći simptomi plućne tuberkuloze su kašalj, nekad sa pojavom krvi u ispljuvku, povišena temperatura, noćno znojenje, gubitak apetita, mršavljenje i opšti osećaj slabosti.
Dijagnoza tuberkuloze se postavlja na osnovu kliničkih i radiografskih nalaza, posebno rengenskog snimka pluća, a potvrđuje se mikroskopskim nalazom bacila u biološkim materijalima i rastom kolonija bacila tuberkuloze na kulturama.

 

KAKO DA SE ZAŠTITIMO OD TUBERKULOZNE INFEKCIJE?


Za prenošenje infekcije najvažniji je bliski kontakt sa obolelim od plućne tuberkuloze, dok tuberkuloza bilo kog drugog organa nije zarazna. Najveću mogućnost da se zaraze imaju članovi porodice i osobe koje žive u istom domaćinstvu ili koje provode više sati u istoj prostoriji sa obolelim. Sve osobe iz bliskog kontakta sa zaraznim bolesnikom treba da se jave lekaru specijalisti za plućne bolesti na pregled.
Najvažnija prevencija širenja tuberkuloze je rano otkrivanje i lečenje obolelog od plućne tuberkuloze, jer se tako najefikasnije uklanja izvor zaraze.
Prostorije u kojima boravi bolesnik moraju biti čiste i dobro provetravane. Prirodna ventilacija je jednostavan i efikasan način smanjivanja koncentracije bacila u vazduhu u zatvorenom prostoru jer se tako smanjuje rizik zaraze.
Bacil tuberkuloze je osetljiv na toplotu (60 C ga uništava za 30 minuta, a 80 C za 1 sekundu). Odeću i posteljinu prati na 60-90C, a posuđe u vreloj vodi.
Od hemijskih dezinficijenasa za pranje ravnih površina, podova i toaleta, najefikasniji su hloridi
(napr. rastvor varikine).
Oboleli od zarazne tuberkuloze pluća moraju da se leče u bolnicama, a na kućno produženo lečenje se otpuštaju tek kada postanu bezopasni za svoju okolinu, kada bacila više nema u ispljuvku.
U direktnom kontaktu sa obolelim od zarazne multirezistentne tuberkuloze, tj.oblika tuberkuloze koji je postao neosetljiv na standardne lekove za tuberkulozu, a posebno ako taj kontakt duže traje, potrebno je koristiti maske.

 

BRIGA O ZDRAVLJU VAŠIH PLUĆA


Aktivno, ali isto tako i pasivno pušenje (boravak u zatvorenom prostoru pored aktivnih pušača) značajno narušava zdravlje pre svega respiratornog trakta. Bebe od majki pušača su sklonije infekcijama i alergijama tokom života. Rani početak pušenja u adolescentnom dobu utiče na smanjenje disajnih kapaciteta, kao i lokalne odbrane pluća od infektivnih uzročnika, pa i tuberkuloze, a pušenje se smatra i najznačajnijim faktorom rizika za nastanak karcinoma pluća.