fb-icongplus-icontwt-icon

 drustvo lekara srbije

Stručni tim Z.U. Jugolab u saradnji sa svojim saradnicima učestvuje u kontinuiranoj edukaciji medicinskih radnika.

Cenovnik analiza

 

Kontakt za informacije o visokospecifičim analizama kojih nema u cenovniku:

(021) 466-804 ili (021) 2100-808

Smaller Default Larger

                          hiv2

AIDS je skraćenica od engleskog naziva Acquired Immunodeficiency Syndrome. U našem jeziku uobičajen i opšte prihvaćen naziv je SIDA (Sindrom Stečenog Imunološkog Deficita).

Nakon što se desi infekcija organizma HIV virusom, što se može utvrditi pouzdano ako se uradi test na HIV virus, prvi simptomi se obično javljaju mesec ili dva nakon što ste bili izloženi virusu. Tada počinje prva faza HIV infekcije. Simptomi koji podsećaju na simptome gripa, povišena temperatura, iscrpljenost, malaksalost, uvećanje limfnih čvorova, s obzirom da je to mesto gde HIV virus traži svoje utočište uporedo sa sveopštom borbom koju organizam započinje protiv njega. Neki ljudi nemaju nikakve simptome u toku ove faze.

Može se desiti da u narednom periodu ne primetite nijedan AIDS simptom. Ovo je poznato kao latentna faza (klinička latentnost tj. mirovanje virusa). Ona najčešće traje nekoliko godina (može i preko 10). U ovoj fazi nema simptoma ili su svedeni na minimum.

U daljem toku infekcije virus HIV-a napada CD4 limfocite i dovodi do njihovog propadanja a samim tim i smanjenja i gubitka sposobnosti imunog sistema da se bori ne samo sa HIV virusom već i sa drugim infektivnim agensima. Dolazi do poremećaja različitih organa i sistema i tada infekcija poprima generalizovani karakter.

 

Jedini rezervoar HIV infekcije je čovek. Infekcija nastaje najčešće preko krvi i krvnih derivata, vaginalnog sekreta, sperme i majčinog mleka. U ostalim telesnim tečnostima koncentracija virusa je mala i ima samo teoretsko značenje.

Različiti načini prenošenja HIV infekcije su širom sveta zastupljeni u različitom stepenu. Tako, primera radi, dominantan način prenošenja infekcije u Africi je seksualni put (heteroseksualni), odnosno vertikalna transmisija, dok je u nekim zemljama Zapadne Evrope i SAD dominantan homoseksualni način prenošenja ili putem upotrebe nesterilnih igala kod intravenskih narkomana.

 

BITI INFICIRAN HIV-om NE ZNAČI ISTO ŠTO I BITI OBOLEO OD AIDS-a. Osoba može i desetak godina biti samo inficirana virusom, a da pri tome nema nikakve simptome bolesti i oseća se sasvim dobro.

 

Prevencija je najbolja zaštita od infekcije: izbegavanje rizičnih kontakata, korišćenje prezervativa, kontrola intravenskih narkomana su samo neke od mera da bi se rizik od infekcije smanjio.

 

Prazan prozor ili Window time je period u trajanju od 6 nedelja do 6 meseci nakon infekcije. Prosečno trajanje 2 meseca.

Period pre 6-te nedelje ne zove se period prozora, zato i nema smisla raditi rutinske testove, jer će biti negativni. Tek posle 6-te nedelje ima smisla raditi ih jer njihova količina donekle postaje dovoljna da bi se dektovala. 

 

hiv

 

Povodom Svetskog dana borbe protiv Side, 01.12.2017. u Jugolab laboratorijama odobravamo popust od 10% za analizu anti-HIV.

 

Dr Ana Stanković (na specijalizaciji iz mikrobiologije)

 

Svetski dan srca se obeležava 29. septembra a ustanovljen je 2000. godine sa ciljem da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti kod 17,5 miliona ljudi svake godine.  Svetska federacija za srce ističe da najmanje 80% prevremenih smrtnih ishoda može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost).

U skladu sa tim, ove godine Svetski dan srca obeležava se pod sloganom „Ojačajte svoje srce”, naglašavajući značaj zdravih stilova života, kao i značaj prevencije i kontrole faktora rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova u svim populacionim grupama.

 

Kako da zaštitite svoje srce?

Budite fizički aktivni

Sprovodite redovnu umerenu fizičku aktivnost. Samo 30 minuta aktivnosti dnevno može da pomogne u sprečavanju srčanog i moždanog udara. Neka to postane vaš životni stil – regularni deo svakog vašeg dana!

Prestanite sa pušenjem i zaštitite se od duvana

Ako prestanete da pušite, rizik od koronarne bolesti srca biće dvostruko niži u roku od samo godinu dana uz trend vraćanja na normalan nivo tokom vremena.

Jedite zdravo i održavajte zdravu telesnu težinu

Nezdrava ishrana dovodi do gojaznosti. Gojaznost je faktor rizika razvoja ishemijske bolesti srca. U ishrani treba da budu zastupljenje namirnice kao što su voće, povrće, integralne žitarice, mršava mesa, mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masnoća i riba. 

Znajte vaše brojke

Redovno kontrolišite visinu svog krvnog pritiska, nivo holesterola i glukoze u krvi.

Smanjite mentalni stres

Mentalni stres može biti hronični stres (praktično od rođenja), zatim rezultat uticaja socijalne sredine – posledica ekonomsko-političke krize, emotivni stres, poremećaji ponašanja u sklopu anksioznih poremećaja i reakcija (razni oblici depresija, aktuelni postraumatski stres sindrom kod prognanih lica, nakon prirodnih nepogoda…), panike, fobije.

 

 

Dana 21.09.2017. je u SLD DLV izabran novi predsednik ginekološko - akušerske sekcije doc.dr Djordje Petrović.
ZU Jugolab i mr sci med dr Sladjana Golubović uzela je učešće na ovom sastanku prezentacijom teme " Prevencija Ca grlica materice- laboratorijski aspekti ".

 

 

  

 

DIJABETES

-bolest modernog doba-

Diabetes mellitus (šećerna bolest) je hronični sistemski poremećaj metabolizma koji se karakteriše hiperglikemijom, tj. trajno povišenim nivoom glukoze u krvi. Uglavnom je uslovljen naslednim faktorima, a nastaje zbog smanjene sekrecije ili smanjenog biološkog dejstva hormona insulina, odnosno u kombinaciji ova dva faktora. Taj nedostatak ometa razmenu ugljenih hidrata, masti i proteina u organizmu što se ispoljava tipičnim tegobama, a nakon dužeg vremena utiče i na strukturu i funkciju krvnih sudova, organa...

Oboleli od dijabeta treba redovno da uzimaju lekove, obroke na vreme, kontrolišu nivo glukoze u krvi i da prepoznaju hiper- i hipoglikemiju.

Simptomi hiperglikemije (povećane vrednosti šećera u krvi):

  • izražena žeđ

  • malaksalost

  • pojačano mokrenje

  • suva usta

  • umor, pospanost

  • grčevi u nogama

Simptomi hipoglikemije (smanjene vrednosti šećera u krvi):

  • osećaj slabosti

  • zbunjenost, dezorjentisanost

  • znojenje

  • gubitak svesti

  • koma

Laboratorijske analize kod pacijenata koji imaju šećernu bolest ili se na nju sumnja:

-prema preporukama SZO, određivanje glukoze u krvije osnova za testiranje glukozne tolerancije. Ako je glikemija našte (posle minimum 12h gladovanja) između 6,1 i 6,9 mmol/L potrebno je primeniti test opterećenja glukozom (OGTT)

OGTT se izvodi u jutarnjim časovima posle 12-14h gladovanja. Pacijent treba da miruje, ne jede, ne pije i izbegava pušenje. Prvo se odredi nivo glukoze u krvi, ako ne prelazi 6,9 mmol/L, pacijentu se da 75g (trudnicama 100g) glukoze rastvorene u 250 ml vode.

Nakon 2h od opterećenja se meri nivo glukoze, ako lekar nije drugačije naglasio.  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Glikozilirani hemoglobin (HbA1c)je još jedan kriterijum za postavljanje dijagnoze diabetes mellitus-a. Odražava prosečnu vrednost glikemije tokom prethodna 2-3 meseca u jednom merenju koje može biti sprovedeno bilo kada u toku dana i ne zahteva posebne pripreme uključujući i stanje gladovanja.

Normalne vrednosti za zdrave osobe su 20-42 mmol/mol (4-6%), a za ljude obole od dijabeta do 59 mmol/mol (7,6%).

Preporuke za zdrav život:

  • izbegavati unos masne hrane (svinjsko meso, goveđe, mesne prerađevine, iznutrice, paštete). Povećati unos ribe, živinskog belog mesa, jagnjetine, teletine

  • izbegavati koncentrovane šećere (beli šećer, slatkiše, sokove), koristiti zaslađivače umesto šećera. Potrebu za šećerom ostvarujte preko voćnih obroka (maline, kupine, brusnice, jagode, borovnice, jabuke, šljive)

  • osnova ishrane treba da bude povrće (keleraba, mlada boranija, grašak, kupus, zelena salata, prokelj, brokoli, karfiol, paprika, paradajz, krastavac, tikvice, spanać)

  • od mlečnih proizvoda birati one sa niskim procentom masti (mleko 1,6 %m.m, mladi nemasni sir, jogurt, kiselo mleko), izbegavati masne sireve, stari kajmak i kačkavalj

  • ograničiti unos hleba na 150g dnevno, a umesto belog uvesti crni, ražani, graham, kukuruzni i hleb od heljde

  • veoma je važno imati redovne obroke koji nisu obilni – bar 5 do 6 obroka od kojih su 3 glavna i 2-3 užine

  • ukoliko ste gojazni pokušajte da smanjite telesnu težinu

  • fizička aktivnost je neophodna (lagane šetnje, rad u bašti, vožnja bicikle...)

  • smanjiti unos alkohola

Ukoliko nemate dijabetes, ovakvim načinom života ćete značajno smanjiti verovatnoću pojave šećerne bolesti. Ako je već imate, ovakvim stilom ćete sprečiti pojavu komplikacija ili ih odložiti.

 

 

 

 

Svetski dan borbe protiv hepatitisa, bolesti jetre, obeležava se 28. jula. S obzirom na to da se u svetu svake godine dijagnostikuje 10 miliona novih slučajeva, Svetska hepatitis alijansa pokrenula je globalni projekat pod nazivom "Za svet bez hepatitisa", s ciljem da se do 2030. godine eliminiše opasni virus, koji je 7. uzrok smrtnosti u svetu.

Lekari podsećaju da se hepatitis B i C ne može dobiti socijalnim kontaktom sa obolelim, dakle rukovanjem, niti ako radite ili se družite sa takvom osobom. Oba virusa se prenose kontaktom sa zaraženom krvlju, odnosno, ako upotrebljavate korišćene igle i špriceve, imate nezaštićen seksualni odnos, kao i tokom porođaja sa majke na dete.

Hepatitis A koji je uz B i C najrasprostranjeniji, najmanje je opasan oblik ovog oboljenja. U narodu je poznat i kao zarazna žutica i nalazi se u stolici obolele osobe, pa je put prenosa preko prljavih ruku. Zato je za hepatitis A najvažnija mera prevencije higijena, mada postoji i vakcina.
Vakcinisanje protiv hepatitisa B, koji je sto puta zarazniji od virusa HIV, obavezan je deo programa imunizacije u našoj zemlji, dok za hepatitis tipa C ne postoji vakcina.
Infekcija izazvana virusom hepatitisa C često dugo vremena može proticati bez specifičnih simptoma i znakova bolesti i pacijenti je otkriju tek u poodmakloj fazi. Retko kada se pacijent obrati lekaru zbog određenih simptoma, već se najčešće hronična infekcijaotkrivasasvim slučajno, prilikom sistematskih pregleda krvi, dobrovoljnog davanja krvi ili transfuzije obolelom srodniku ili prijatelju, a čak 40 odsto pacijenata ne zna na koji način se inficiralo.

Testiranje na hepatitis preporučuje se svim osobama koje spadaju u tzv. rizične grupe.

Rizične grupe stanovništva, odnosno osobe koje imaju povećani rizik nastanka hepatitisa su svi oni koji žive sa obolelom osobom i u lošim higijenskim uslovima, zatim osobe koje nemaju pravilne higjenske navike, promiskuitetno i seksualno rizično se ponašaju, intravenski narkomani i oni koji zloupotrebljavaju alcohol.
Rizik donose i tetoviranje, pirsing, stomatološke ili hirurške intervencije nesterilisanim instrumentima, tretmani kod pedikira i manikira, kao i korišćenje sredstava za ličnu higijenu osobe inficirane virusom hepatitisa B i C.