Smaller Default Larger

Reč patologija vodi poreklo od grčkih reči πάθος - pathos: bol, patnja, osećaj i reči λόγος - misao, nauka. Patologija je deo medicinske nauke koja kroz teoriju, a i u praksi proučava bolesti, mane, abnormalnosti i disfunkcije koje mogu pogoditi jedan organizam. Kao deo medicinske prakse, patologija se bavi proučavanjem i dijagnozom stukturnih i funkcionalnih promena na ćelijama, tkivima i organima koji su zahvaćeni izvesnim vrstama bolesti.

Prva od metoda koja se koristila a i danas se koristi u patologiji je metoda otkrivanja uzroka smrti odnosno autopsija, koja je u srednjevekovnom dobu bila strogo zabranjena od strane Crkve. Tek polovinom XVIII veka se pojavljuju prvi radovi na temu izolovanih organa i njihovih disfunkcija uzrokovanih bolestima. Nešto kasnije, nemački patolog Rudolf Virchow svojim aforizmom "omnis cellula ex cellula" postavlja novu teoriju, po kojoj se uzrok raznih bolesti nalazi nešto dublje, u osnovnim jedinicama organizma - ćelijama.

Kasnije razvojem patologije, započeto je makroskopsko i mikroskopsko ispitivanje organa nakon operacija radi postavljanja definitivne dijagnoze, a zatim i analiziranje bioptičkih uzoraka i citoloških uzoraka koji su dobijeni različitim metodama, radi dobijanja dijagnoze pre operacije pacijenta.

Danas je patologija vrlo kompleksna dijagnostička metoda koja se oslanja na niz drugih disciplina koje su srodne sa patologijom, kao što su molekularna patologija, imunopatologija, mikrobiologija i druge, a sve u cilju postavljanja što preciznije dijagnoze.

U okviru „Jugolab“ laboratorije patologija zauzima važno mesto u dijagnostici mnogih oboljenja, prvenstveno zapaljenja i tumora. Broj patoloških i citoloških analiza iz godine u godinu raste i iznosi oko 10000 pregledanih pacijenata.

Pregledaju se uzorci tkiva dobijeni različitim procedurama kao što su ezofagoskopija, gastroskopija, kolonoskopija, rektoskopija, uzorci tkiva grlića materice, endocervikalne kiretaže, kiretaže tela materice, uzorci dobijeni ekscizijom promena na koži, biopsije prostate, zatim uzorci dobijeni u toku manjih hirurških procedura kao što su konizacija (odstranjivanje dela grlića materice), LOOP ekscizija (odstranjivanje malog dela grlića materice), polipektomije (odstranjivanje polipa creva, grlića materice). Takođe se vrši analiza operativno odstranjenih delova i celih organa uz, ukoliko je to potrebno, ex tempore analizu koja podrazumeva uvid u prirodu bolesti u toku same operacije čime se daje smernica hirurgu za dalje postupke.

Pored ovih uzoraka takođe se analiziraju citološki uzorci dobijeni najčešće punkcijom tankom iglom FNA, kao što su citološki uzorci promena na štitnoj žlezdi, koži, ili dubokim organima i citološki uzorci izliva u različitim telesnim šupljinama kao što su pleuralni i peritonealni izlivi i slično.

Pored rutinskih mikroskopskih metoda i bojenja po hematoksilin - eozin metodi za histološke uzorke, MGG i Papanicolaou metodi za citološke uzorke, sprovode se i razna specijalna i imunohistohemijska bojenja zasnovana na imunološkim reakcijama.

Posebno se svake godine analizira sve veći i veći broj PAPA briseva dobijenih posebnom četkicom sa grlića materice u toku ginekološkog pregleda što je od velike važnosti u prevenciji nastanka raka grlića materice.

Rak grlića materice (cervikalni karcinom), predstavlja globalni problem -naročito u zemljama u razvoju.  Ova bolest je treća je po učestalosti među malignim tumorima u svetu i sa više od pola miliona novih slučajeva svake godine, čini skoro 9% svih slučajeva raka kod žena. Većina novih slučajeva raka grlića materice (oko 80%) otkriva se u manje razvijenim regionima sveta, u kasnijim fazama bolesti kada je prognoza bolesti loša. Najveći broj smrtnih ishoda od raka grlića materice evidentira se u manje razvijenim regionima sveta, u kojima su stope mortaliteta približno tri puta više.

Sa preko 1300 novoobolelih i približno 500 umrlih slučajeva, rak grlića materice drugi je vodeći uzrok obolevanja i četvrti je uzrok umiranja od raka među našim ženama. Žene su u Srbiji 2002. godine imale najveću incidenciju raka grlića materice (27,3 na 100.000) u Evropi. Vrednosti stopa incidencije cervikalnog raka u Srbiji i dalje su među najvišim i približno su dvostruko više od prosečne stope incidencije u Evropi. Sa udelom od približno 6%, rak grlića materice je četvrti po redu uzrok smrti među malignim tumorima kod žena u Srbiji. Uzrasna distribucija raka grlića materice ranije je pokazivala tipičan porast posle 30 godina, sa vrhom učestalosti u žena starosnih grupa od 45 do 49 i 70 do 74 godine. Poslednjih godina vrh u oboljevanju od karcinoma grlića materice pomera se prema mlađim uzrastima. U Srbiji su uočene su velike regionalne razlike u obolevanju i umiranju od cervikalnog raka. Stadijum bolesti predstavlja glavni prognostički faktor kod bolesnica sa rakom grlića materice.

Kada se bolest otkrije u ranoj fazi često je dovoljno operativno lečenjе. Međutim kod uznapredovale bolesti neophodno je primeniti postoperativnu ili radikalnu radioterapiju, često kombinovanu i sa hemioterapijom, što produžava lečenje, dovodi do različitih komplikacija i značajno povećava troškove lečenja.

Opšte poznato je da razvoju raka grlića materice prethodi nastanak prekanceroznih lezija u  epitelu grlića i da prekancerozne lezije ne stvaraju nikakve specifične promene prepoznatljive „golim“ okom i često nisu praćene nikakvim simptomima kod žena. Istraživanje prekanceroznih lezija je olakšano činjenicom da je grlić materice pristupačan za klinički pregled, za uzimanje citoloških i histoloških uzoraka. Program prevencije cervikalnog karcinoma se temelji na spoznaji da većina prekanceroznih lezija može biti otkrivena u cervikovaginaloim citološkom brisu tj. Papnicolaou testom ili PAPA testom, potom otklonjena što za rezultat ima sprečavanje razvoja invazivnog karcinoma.

Osnovne osobine ovih promena koje prethode razvoju raka grlića materice su:

  •       Prekancerozne lezije se uglavnom javljaju kod žena koje su mlađe u odnosu na one kod kojih se dijagnostikuje rak grlića
  •       Odnos otkrivenih prekanceroznih lezija je mnogo veći u odnosu na očekivani broj  raka u istoj populaciji što ukazuje da svaka prekancerozna lezija ne progredira u  rak 
  •       Netretirane prekursorne lezije neminovno ne dovode do razvoja raka unutar nekoliko meseci ili godina
  •       Neke od prekanceroznih lezija  mogu da “iščeznu” 
  •       Postoje izražene citološke i histološke različitosti među različitim prekanceroznim lezijama što se objašnjava različitim  stepenom lezije

 

Ove prekancerozne promene otkrivaju se citološkim pregledom brisa uzetim u toku ginekološkog pregleda. Ginekolog uzima bris sa površine grlića materice koji je dostupan, zatim se prave razmazi na pločicama koji se šalju u laboratoriju, boje i analiziraju od strane citoskrinera cervikalne citologije i lekara specijaliste citopatologa.

Prvu citološku nomenklaturu za cervikovaginalne briseve je predložio dr George Papanicolau, otac citologije uopšte koji je prvi igrom slučaja otkrio atipične ćelije u citološkim uzorcima. Zato se navedeni test naziva Papanicolaou test ili PAPA test i interpretira se na sledeći način:

   Kategorija I (PA I). Odsustvo atipije ili abnormalnih ćelija.

   Kategorija II (PA II). Atipična citologija ali nema dokaza maligniteta.

   Kategorija III (PA III). Citologija upućuje ali nema jasnih dokaza za malignitet.

   Kategorija IV (PA IV). Citologija izrazito upućuje na malignitet.

   Kategorija V (PA V). Citologija jasno potvrđuje malignitet.

Sistem kategorija je generalno dobro prihvaćen i još uvijek se koristi u brojnim laboratorijama.

Međutim u decembru 1988. god grupa eksperata iz oblasti patologije i citologije je sazvana od strane Nacionalnog instituta za karcinom SAD ( engl. National Cancer Institute United States)  u Betezdi u Merilendu da predloži sistem dijagnostičkih smernica za interpretaciju cervikovaginalnih briseva. Betezda sistem (modifikovan 2001.god.)  je zvanično prihvaćen od strane državnih autoriteta u SAD-u  kao smjernica za rad laboratorija i inkorporirana je 1988. U amandman “The  Clinical Laboratory Improvement Act (CLIA 88)”. Danas se pored USA  u mnogim zemljama koristi Betezda klasifikacija koja je potisnula upotrebu Papanicolau terminologije, dok se mi trudimo da nalaze tumačimo i na osnovu stare i na osnovu nove klasifikacije radi lakše komunikacije sa ginekolozima i naravno pacijentkinjama i kako bi dali što potpuniju i kvalitetniju interpretaciju PAPA testa.

Prof.dr Milana Panjković

Specijalista patolog, subspecijalista citolog

VERIFIED - Neinvazivni prenatalni test

 

Jednostavan test iz krvi danas može da kaže lekarima više o bebi nego ikad pre. Ranije su NIPT testovi, kao što je VERIFIED, bili preporučivani samo trudnicama koje imaju povećan rizik od hromozomopatija. Međutim, danas se ovi testovi preporučuje svim trudnicama, ukoliko žele da budu sigurne u genetsko zdravlje svoje bebe.

Odluku da uradi test donosi pre svega majka, uz savet lekara koji vodi trudnoću.

Šta je VERIFIED test?

VERIFIED test je skrinig test, koji vam, slično kao i ostali skrinig testovi u prvom trimestru trudnoće, govori o verovatnoći da beba ima neku od najčešćih trizomija, aneuploidija polnih hromozoma ili mikrodelecija. 

Za razliku od dabl i tripl testa, VERIFIED je veoma precizan i pouzdan – u preko 99,9% slučajeva on daje precizne rezultate, jer se oslanja na visoku tehnologiju analize genetskog materijala vaše bebe, a ne na statističku verovatnoću. Zbog toga je verovatnoća za lažno pozitivnim i lažno negativnim rezultatima mnogo manja u odnosu na ostale skrining testove.

 

Koje su prednosti VERIFIED testa?

VERIFIED test je vodeći prenatalni skrining test koji se trenutno nalazi na tržištu. Potpuno je bezbedan i nema posledica po zdravlje trudnice i deteta.


Na osnovu samo jedne epruvete majčine krvi, uz pomoć najsavremenije tehnologije, VERIFIED test skenira slobodnu DNK bebe. 

Ovim postupkom analiziraju se anomalije na hromozomima i time se saznaje da li će dete biti zdravo, ili će bolovati od nekih sindroma. Ako se uradi ovaj test, nije potrebno raditi dabl i tripl test.

 

Verified

 

Kada se radi VERIFIED test i kome je namenjen?

Prenatalni test VERIFIED preporučuje se da se radi počevši od 10. nedelje, ali može da se radi u bilo kojoj nedelji trudnoće. Najoptimalnije vreme da se VERIFIED test uradi je negde između 10. i 12. nedelje, kako bi se na vreme saznalo da li je potrebno raditi invazivne testove kao što su amniocenteza i biopsija horionskih čupica. Takođe, tada je sadržaj bebine DNK u krvi majke dovoljan kako bi se dobili precizni rezultati.

 

O VERIFIED testu trebalo bi posebno da razmisle trudnice koje pripadaju sledećim kategorijama: starije od 30 godina, one kojima je procenjen visok rizik skrining testovima u prvom trimestru, u čijoj prethodnoj trudnoći je ustanovljena hromozomopatija, sa porodičnom istorijom poremećaja hromozoma, kao i sve trudnice koje žele maksimalnu sigurnost i preciznost bez rizika od pobačaja.

 


Test može da radi gotovo svaka trudnica koja vodi jednoplodnu i blizanačku trudnoću. Međutim kod blizanačke trudnoće postoje određena ograničenja: VERIFIED test može utvrditi aneuploidije 21, 18 i 13, kao i prisustvo/odsustvo Y hromozoma. VERIFIED test ne može da otkrije anomalije polnih hromozoma kod blizanačkih trudnoća, niti da pokaže pol beba niti kom plodu ta slobodna, vanćelijska DNK pripada.

Troplodne i višeplodne trudnoće ne mogu da se analiziraju uz pomoć VERIFIED testa.  

 

Koliko je VERIFIED test pouzdan?

Ovaj test se istakao po svojoj preciznosti od drugih sličnih testova. Poseduje najnižu stopu neuspeha od samo 0,1%. Direktno analizira slobodnu fetalnu i majčinsku DNK. Senzitivnost predstavlja sposobnost testa da identifikuje one koji stvarno imaju bolest, a specifičnost sposobnost testa da isključi postojanje bolesti.

Uz pomoć VERIFIED testa, moguće je odrediti aneuploidije i to trizomije kao što su Daunov sindrom (Trizomija 21), Edvardsov sindrom (Trizomija 18), Patau sindrom (Trizomija 13) i trizomije 9 i 16. Takođe, određuje i aneuploidijie polnih hromozoma kao što su Trostruki X (XXX), Tarnerov sindrom (X0), Klinefelterov sindrom (XXY) i Džejkobsov sindrom (XYY).  Moguće je otkriti  i pojedinačne promene na hromozomima (mikrodelecije) kao što su DiDžordžov, Prader-Vilov sindrom i ostale.


Određivanje pola deteta je takođe deo testiranja, ali je informacija o tome ostavljena vama na izbor, jer neke majke ne žele unapred da znaju kog pola će im biti dete i to pravo im je zagarantovano.

Prema validacionoj studiji, VERIFIED se najbolje pokazao u analiziranju trizomija 21 (Daunov sindrom), gde je senzitivnost 100%, a specifičnost 99,76%.

 

Kako i gde da uradim test?

VERIFIED test može da se uradi na većem delu teritorije Srbije, a pozivanjem call centra 0800 808 808 možete da se informišete o najbližoj laboratoriji u kojoj možete da izvadite krv.

Test se može uraditi u svim JUGOLAB laboratorijama. Spisak laboratorija pronađite OVDE.

 

sadas

 

 

Koliko se čekaju rezultati testa?

Kada izvadite krv uzorak krvi šalje se u laboratoriju Genesis Genetics u Londonu, gde tim genetičara skeniranjem celokupnog genoma dolazi do potrebnih rezultata. Ceo proces ne bi trebalo da traje duže od 7-10 radnih dana. Roditelji i lekar dobijaju personalizovan izveštaj o rezultatima testa.

 

Šta ako je rezultat testa pozitivan?

Prilikom dobijanja rezultata, postoje tri moguća odgovora:


 1. Aneuploidije nisu detektovane

 2. Aneuploidije su detektovane

 3. Postoji sumnja da aneuploidije postoje.

Ukoliko aneuploidije nisu detektovane to znači da VERIFIED test nije pronašao ni jednu genetsku anomaliju kod vaše bebe. Trudnoća može da se odvija neometano.

Ukoliko su aneuploidije detektovane, ili postoji sumnja na njih, medicinski sektor koji stoji iza VERIFIED testa će vam prvo organizovati savetovanje sa genetičarima iz Londona. Preporuka u takvim situacijama je da ne paničite i da, u saradnji sa ginekologom, uradite amniocentezu kako biste bili sigurni u rezultat. U ovakvim situacijama je najbitnije doneti dobre i pravovremene odluke.

 

Koliko test košta?

Više informacija o testu, kao i cene možete pogledati na zvaničnom sajtu VERIFIED-a.

 

koagulacija

Hemostaza predstavlja jedan od najznajčajnijih sistema za održavanje homeostaze ljudskog organizma i kao takva ima dve važne uloge:

  1.        Da omogući normalan protok krvi kroz krvne sudove, tj da održi tečno stanje krvi u crikulaciji
  2.        Da zaustavi krvarenje nakon povrede krvnog suda

Zaustavljanje krvarenja ostvaruje se udruženim delovanjem krvnih sudova, trombocita i sistema koagulacije. Pored toga, dolazi do migracije leukocita na mesto povrede, koji sprečavaju infekciju i olakšavaju zarastanje rane. Konačno, u procesu fibrinolize razlaže se stvoreni koagulum, pa se ponovo uspostavlja normalna cirkulacija krvi.

Hemostaza se odvija u četiri faze:

  1.        Vaskularna faza
  2.        Trombocitna faza
  3.        Faza koagulacije krvi
  4.        Fibrinoliza

U zdravom organizmu postoji ravnoteža između prokoagulantnih i antikoagulantnih faktora hemostaze, koja se održava pod dejstvom brojnih regulatornih mehanizama. Pod normalnim okolnostima, ovaj sistem je uravnotežen u korist antikoagulacije. Međutim, ako je antikoagulacija prekomerno izražena javlja se krvarenje. Obrnuto, ako preovladaju prokoagulantni faktori, dolazi do tromboze.

Laboratorijska dijagnostika podrazumeva:

  1.       Skrining testovi u primarnoj hemostazi. Dobija se uvid u vaskularne i trombocitne poremećaje.
     Određuje se: broj trombocita, vreme   krvarenja, pravi se krvni razmaz.
  2.       Skrining testovi u dijagnostici poremećaja hemostaze.
     Određuje se: aPTT, PT, TT, fibrinogen.
  3.      Specijalni testovi izvode se kada rezultati skrining testova ukazuju na poremećaj hemostaze ili kod dijagnostike i praćenja  terapije.
     Određuju se pojedinačni faktori koagulacije, inhibitori faktora koagulacije, testovi za ispitivanje poremećaja fibrinolize.

Protrombinsko vreme (PT) jedan je od najčešće izvođenih testova koagulacije. PT je test za procenu aktivnosti faktora koagulacije koji učestvuju u spoljašnjem putu koagulacije krvi.
Terapija oralnim antiokoagulantnsima prati se laboratorijskim određivanjem protrombinskog vremena (PT).

Aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT) se koristi za:

  1.        skrining deficijencije faktora koagulacije i inhibitora faktora koagulacije
  2.        praćenje efekata terapije heparinom
  3.        skrining za lupus antikoagulans.

HUMANI PAPILOMA VIRUSI (HPV),

 

PREKANCEROZNE PROMENE I RAK GRLIĆA MATERICE

 

Prof. dr Srđan Đurđević

 

Specijalista ginekolog – akušer

 

Učestalost

 

            Rak grlića materice nalazi se na drugom mestu prema učestalosti među svim zloćudnim tumorima kod žena u Vojvodini. Srbija u celini ima najveću učestalost raka grlića materice (24,3 na 100.000 stanovnika) u odnosu na sve druge republike bivše Jugoslavije i jednu od najvećih u Evropi.

 

Šta su to prekancerozne promene na grliću materice?

 

            Čitav niz promena na sluzokoži grlića materice, od minimalnih poremećaja do potpune izmene sluznice sa nezrelim zloćudnim ćelijama naziva se stručnim nazivima displazije ili cervikalne intraepitelijalne neoplazije (skraćeno CIN). U zavisnosti da li je zahvaćena samo donja ili srednja trećina, odnosno čitava debljina sluznice, ove promene se svrstavaju u 3 stepena (CIN 1-3). One prethode nastanku raka jer donja granica sluzokože i tkiva grlića (tzv. bazalna membrana) još nije povređena. Prodorom zloćudnih ćelija u dubinu preko 1 mm nastaje rak grlića materice. Vreme koje je potrebno da prođe od začetka do nastanka raka iznosi od 3-17 godina.

 

Uloga HPV virusa u nastanku prekanceroznih promena i raka grlića materice

 

            Rak grlića materice je u najvećem procentu infektivne prirode. Naučnim ispitivanjima potvrđeno je da su uzročnici ovog oboljenja humani papiloma virusi (HPV) i njihovo prisustvo potvrđeno je u preko 90% svih uzoraka tkiva prekanceroznih promena i raka grlića materice. Otkriveno je preko 100 različitih genotipova HPV od kojih 40-ak može da uzrokuje promene na sluzokoži donjeg genitalnog trakta žena. Danas se, u odnosu prema onkogenom potencijalu odnosno sposobnosti da izazovu zloćudne promene, svi HPV dele u 2 grupe: niskog i visokog rizika. Utvrđena je i različita geografska rasprostranjenost HPV prema kontinentima a najopasniji HPV tip 16 je ujedno i najrasprostranjeniji humani papiloma virus u svetu.

 

Kako nastaje rak grlića materice

 

            Za nastanak prekanceroznih promena koje prethode raku grlića materice neophodno je postojanje 2 uslova: postojanje izmenjene sluzokože na grliću materice ili „ranice“ koja predstavlja ulazno mesto za delove virusa kao i direktni kontakt sa opasnim virusima. Delovi humanih papiloma virusa inaktivišu gene koji kontrolišu rast ćelije što uslovljava nekontrolisano bujanje i umnožavanje ćelija i nastanak raka.

 

Simptomi prekanceroznih promena i početnog raka grlića materice

 

  • U početku prekancerozne promene ne daju simptome i otkrivaju se slučajno.
  • Sukrvica i krvarenje iz vagine posle seksualnog odnosa je najčešće prvi znak.
  • Neuredno krvarenje koje nije u vezi sa menstruacijom zahteva pregled grlića materice.
  • Pojačan vaginalni sekret i iscedak, posebno onaj neprijatnog mirisa pomešan sa sukrvicom, zahteva ginekološku kontrolu i uzimanje briseva.

 

Kako se vrši ispitivanje na prisustvo humanih papiloma virusa (HPV)?

 

  • U ginekološkom položaju primenom posebnog instrumenta „spekuluma“ razmaknu se zidovi vagine i omogući prilaz grliću materice. Sa posebnim štapićem, na čijem se vrhu nalazi četkica, ulazi se u kanal grlića materice, nekoliko puta se zavrti i štapić se izvlači napolje. Zatim se deo štapića sa četkicom odlomi, potopi u poseban medijum u plastičnom ulošku, zatvori i transportuje na virusoločki pregled.
  • Otkrivanje prisustva genitalnih HPV tipova vrši se novom molekularnom dijagnostičkom tehnikom primenom metode PCR amplifikacije sa detekcionim testom. Ovom metodom vrši se identifikacija HPV niskog rizika (6, 11, 42, 44 i 45), visokog rizika (16, 18, 31, 33, 35, 39, 45, 51, 56, 58, 59, 66 i 68) i neklasifikovanih tipova virusa. Mnogi od ovih tipova ne mogu biti otkriveni ni sa jednom drugom metodom koja je trenutno u upotrebi. Lažno negativni rezultati su svedeni na najmanju moguću meru pod uslovom da je bris pravilno uzet.
  • Rezultat testa na HPV viruse dobija se u pismenoj formi u roku od 3 – 4 nedelje nakon uzimanja brisa.

 

Da li i kada treba prekontrolisati bris na humane papiloma viruse (HPV)?

 

  • Bris iz grlića materice kojim se otkriva prisustvo HPV trebalo bi uzeti ako postoji sumnjiv nalaz Papanikolau brisa III grupa (ili pozitivan nalaz koji potvrđuje IV i V grupu brisa).
  • Bris na HPV poželjno je uraditi i kada se na ginekološkom pregledu otkrije izmenjena sluznica („ranica“) na grliću materice.
  • U navedenim okolnostima uvek treba detaljno pregledati grlić materice pod uvećanjem, primenom posebnog aparata, kolposkopa (koploskopski pregled) i u slučaju potrebe dijagnostiku dopuniti ciljanim uzimanjem isečka sa grlića materice ili uzimanjem uzoraka iz kanala grlića materice (tzv. „endocervikalna“ kiretaža).
  • Svaka polno aktivna žena, posebno u generativnom periodu, može, ako to želi, prekontrolisati bris iz kanala grlića materice na prisustvo HPV.

 

Šta treba raditi ako je bris na HPV pozitivan?

 

  • Potrebno je utvrditi da li postoje bilo kakve promene na sluzokoži grlića materice i obavezno prekontrolisati Papanikolau bris. Ukoliko je nalaz uredan, odnosno, ako se pregledom utvrdi da na sluzokoži grlića materice nema promena i ako je nalaz Papanikolau brisa uredan (II grupa) nije potrebno lečenje, samo redovne ginekološke kontrole. Ipak, i u ovim okolnostima, ako se utvrdi prisustvo najopasnijeg HPV tipa 16, posebno kod mlađih osoba, treba biti oprezan i vršiti redovne ginekološke i kolposkopske kontrole grlića materice.
  • Ukoliko se uz pozitivan nalaz HPV brisa (posebno ako su otkriveni virusi visokog rizika) otkrije i sumnjiv ili pozitivan nalaz Papanikolau brisa (III odnosno IV ili V grupa) treba upotpuniti dijagnostiku sa kolposkopskim pregledom i/ili patohistološkim pregledom uzoraka dobijenih ciljanom biopsijom ili tzv. „endocervikalnom“ kiretažom kanala grlića materice.
  • Ako se istovremeno otkrije pozitivan nalaz HPV brisa i prisustvo izmenjene sluzokože („ranice“) na grliću materice treba odmah uraditi kolposkopski pregled, utvrditi prirodu izmenjene sluznice i upotpuniti dijagnostiku uzimanjem briseva iz kanala grlića materice (bris na hlamidije, bakterije, miko i ureaplazme, Papanikolau). U zavisnosti od nalaza treba prvo lečiti upalu sluznice a potom, ako se radi samo o bezazlenim promenama i njih kasnije ukloniti nekom od destruktivnih (krioterapija, hladna ili termokoagulacija, vaporizacija laserom) ili ekscizionih (isecanje omčicom LLETZ Loop) metoda.

 

Šta ako je otkriveno prisustvo HPV visokog rizika?

 

  • Za nastanak prekanceroznih promena i karcinoma grlića materice nije dovoljno samo prisustvo infekcije virusima već i tzv. „ulazno mesto“, odnosno izmenjena sluzokoža grlića materice. Zbog toga, uvek treba sprovesti kompletan ginekološki pregled koji obuhvata kolposkopski pregled i uzimanje briseva. Ako su svi nalazi uredni nije potrebno lečenje osim redovnih ginekoloških pregleda. Ukoliko se utvrdi postojanje bilo kakvih promena ili upale one moraju biti izlečene. U ovakvim okolnostima treba redovno vršti kontrolu Papanikolau brisa i kolposkopske preglede jer bilo kakav sumnjiv nalaz zahteva dopunsku dijagnostiku u cilju otkrivanja prekancerozne ili zloćudne promene koju mogu uzrokovati virusi.
  • Virusna infekcija humanim papiloma virusom ostaje trajno prisutna i tkivu grlića materice. Međutim, stabilno stanje imunološkog sistema i odsustvo upalnih procesa i drugih oboljenja na sluzokoži donjeg genitalnog trakta žene su preduslov da se manifestacija ove infekcije ne ispolji. Ako se promene promene ipak pojave one bi trebalo da na vreme budu otkrivene na redovnim ginekološkim pregledima i izlečene u početnoj fazi. Rizik recidiva odnosno povratka prekanceroznih promena na grliću materice posle sprovedenog lečenja primenom hirurških intervencija kojima se uklanja samo deo grlića materice (konizacija, LLETZ Loop ekscizija) iznosi do 10%.

KAKO PRAVILNO UZETI UZORKE ZA MIKROBIOLOŠKU ANALIZU

 

1.  BRIS GUŠE / GRLA

Poželjno je da se bris guše uzima ujutru, pre jutarnje toalete. Ne treba uzimati bris ukoliko je pacijent pod antibiotskom terapijom i ako nije prošlo najmanje 4 dana od poslednje doze antibiotika. 

 

2. ISPLJUVAK / SPUTUM

Pre davanja uzorka ispljuvka pacijent treba da opere zube i dobro ispere usta vodom, da bi se uklonila fiziološka flora. Pacijent treba duboko da uzdahne, malo zadrži vazduh i zatim da se duboko i jako iskašlje da bi se dobio sekret iz donjih respiratornih puteva (najbolji je prvi jutarnji uzorak).

 

3. URIN ZA URINOKULTURU

Pre davanja uzorka urina za urinokulturu potrebno je obaviti jutarnju toaletu (oprati spoljne genitalije vodom i sapunom), obrisati se. Pošto istekne nekoliko mililitara mokraće / urina, bez zaustavljanja mokrenja, zahvatiti srednji mlaz urina u čašicu za uzimanje uzorka. Čašu NIKADA ne puniti do vrha.

 

4. URIN ZA URINOKULTURU KOD BEBA

Bebu raspoviti (najbolje posle spavanja), pokušati oprati je. NE PREPORUČUJE SE UPOTREBA KESICE! Pošto istekne nekoliko mililitara mokraće / urina, bez zaustavljanja mokrenja, zahvatiti srednji mlaz urina u čašicu za uzimanje uzorka.

NAPOMENA: Svako stajanje urina na sobnoj temperaturi duže od jednog sata utiče na broj bakterija pa se dobijeni nalaz ne može adekvatno interpretirati!!!  

 

5. GENITALNI BRISEVI KOD ŽENA

Pacijentkinja ne bi trebala da ima seksualni odnos prethodnog dana i da nema tragova krvi u sekretu.

 

6. GENITALNI BRISEVI KOD MUŠKARACA

Da bi uzeti uzorak bio adekvatan, potrebno je da pacijent ne urinira 2-3 sata pre uzimanja brisa.

 

7. EJAKULAT ZA SPERMOKULTURU

Pre davanja ejakulata / sperme na analizu spermokultura, potrebno je da pacijent mokri.

 

8. UZORAK FECESA ZA KOPROKULTURU

Potrebna je minimalna količina fecesa za bakteriološki pregled (oko 2g). Uzima se onaj deo stolice koji sadrži sluzav sloj ili tragove krvi.

NAPOMENA: Jedna negativna koprokultura nije dovoljna da bi se mogao isključiti određeni patogen. Zato je preporučljivo pregledati najmanje tri uzorka stolice ako se sumnja na bakteriološku infekciju.  



 

 

HUMANI PAPILOMA VIRUSI (HPV),

 

PREKANCEROZNE PROMENE I RAK GRLIĆA MATERICE

 

Prof. dr Srđan Đurđević

 

Specijalista ginekolog – akušer

 

Učestalost

 

            Rak grlića materice nalazi se na drugom mestu prema učestalosti među svim zloćudnim tumorima kod žena u Vojvodini. Srbija u celini ima najveću učestalost raka grlića materice (24,3 na 100.000 stanovnika) u odnosu na sve druge republike bivše Jugoslavije i jednu od najvećih u Evropi.

 

Šta su to prekancerozne promene na grliću materice?

 

            Čitav niz promena na sluzokoži grlića materice, od minimalnih poremećaja do potpune izmene sluznice sa nezrelim zloćudnim ćelijama naziva se stručnim nazivima displazije ili cervikalne intraepitelijalne neoplazije (skraćeno CIN). U zavisnosti da li je zahvaćena samo donja ili srednja trećina, odnosno čitava debljina sluznice, ove promene se svrstavaju u 3 stepena (CIN 1-3). One prethode nastanku raka jer donja granica sluzokože i tkiva grlića (tzv. bazalna membrana) još nije povređena. Prodorom zloćudnih ćelija u dubinu preko 1 mm nastaje rak grlića materice. Vreme koje je potrebno da prođe od začetka do nastanka raka iznosi od 3-17 godina.

 

Uloga HPV virusa u nastanku prekanceroznih promena i raka grlića materice

 

            Rak grlića materice je u najvećem procentu infektivne prirode. Naučnim ispitivanjima potvrđeno je da su uzročnici ovog oboljenja humani papiloma virusi (HPV) i njihovo prisustvo potvrđeno je u preko 90% svih uzoraka tkiva prekanceroznih promena i raka grlića materice. Otkriveno je preko 100 različitih genotipova HPV od kojih 40-ak može da uzrokuje promene na sluzokoži donjeg genitalnog trakta žena. Danas se, u odnosu prema onkogenom potencijalu odnosno sposobnosti da izazovu zloćudne promene, svi HPV dele u 2 grupe: niskog i visokog rizika. Utvrđena je i različita geografska rasprostranjenost HPV prema kontinentima a najopasniji HPV tip 16 je ujedno i najrasprostranjeniji humani papiloma virus u svetu.

 

Kako nastaje rak grlića materice

 

            Za nastanak prekanceroznih promena koje prethode raku grlića materice neophodno je postojanje 2 uslova: postojanje izmenjene sluzokože na grliću materice ili „ranice“ koja predstavlja ulazno mesto za delove virusa kao i direktni kontakt sa opasnim virusima. Delovi humanih papiloma virusa inaktivišu gene koji kontrolišu rast ćelije što uslovljava nekontrolisano bujanje i umnožavanje ćelija i nastanak raka.

 

Simptomi prekanceroznih promena i početnog raka grlića materice

 

  • U početku prekancerozne promene ne daju simptome i otkrivaju se slučajno.
  • Sukrvica i krvarenje iz vagine posle seksualnog odnosa je najčešće prvi znak.
  • Neuredno krvarenje koje nije u vezi sa menstruacijom zahteva pregled grlića materice.
  • Pojačan vaginalni sekret i iscedak, posebno onaj neprijatnog mirisa pomešan sa sukrvicom, zahteva ginekološku kontrolu i uzimanje briseva.

 

Kako se vrši ispitivanje na prisustvo humanih papiloma virusa (HPV)?

 

  • U ginekološkom položaju primenom posebnog instrumenta „spekuluma“ razmaknu se zidovi vagine i omogući prilaz grliću materice. Sa posebnim štapićem, na čijem se vrhu nalazi četkica, ulazi se u kanal grlića materice, nekoliko puta se zavrti i štapić se izvlači napolje. Zatim se deo štapića sa četkicom odlomi, potopi u poseban medijum u plastičnom ulošku, zatvori i transportuje na virusoločki pregled.
  • Otkrivanje prisustva genitalnih HPV tipova vrši se novom molekularnom dijagnostičkom tehnikom primenom metode PCR amplifikacije sa detekcionim testom. Ovom metodom vrši se identifikacija HPV niskog rizika (6, 11, 42, 44 i 45), visokog rizika (16, 18, 31, 33, 35, 39, 45, 51, 56, 58, 59, 66 i 68) i neklasifikovanih tipova virusa. Mnogi od ovih tipova ne mogu biti otkriveni ni sa jednom drugom metodom koja je trenutno u upotrebi. Lažno negativni rezultati su svedeni na najmanju moguću meru pod uslovom da je bris pravilno uzet.
  • Rezultat testa na HPV viruse dobija se u pismenoj formi u roku od 3 – 4 nedelje nakon uzimanja brisa.

 

Da li i kada treba prekontrolisati bris na humane papiloma viruse (HPV)?

 

  • Bris iz grlića materice kojim se otkriva prisustvo HPV trebalo bi uzeti ako postoji sumnjiv nalaz Papanikolau brisa III grupa (ili pozitivan nalaz koji potvrđuje IV i V grupu brisa).
  • Bris na HPV poželjno je uraditi i kada se na ginekološkom pregledu otkrije izmenjena sluznica („ranica“) na grliću materice.
  • U navedenim okolnostima uvek treba detaljno pregledati grlić materice pod uvećanjem, primenom posebnog aparata, kolposkopa (koploskopski pregled) i u slučaju potrebe dijagnostiku dopuniti ciljanim uzimanjem isečka sa grlića materice ili uzimanjem uzoraka iz kanala grlića materice (tzv. „endocervikalna“ kiretaža).
  • Svaka polno aktivna žena, posebno u generativnom periodu, može, ako to želi, prekontrolisati bris iz kanala grlića materice na prisustvo HPV.

 

Šta treba raditi ako je bris na HPV pozitivan?

 

  • Potrebno je utvrditi da li postoje bilo kakve promene na sluzokoži grlića materice i obavezno prekontrolisati Papanikolau bris. Ukoliko je nalaz uredan, odnosno, ako se pregledom utvrdi da na sluzokoži grlića materice nema promena i ako je nalaz Papanikolau brisa uredan (II grupa) nije potrebno lečenje, samo redovne ginekološke kontrole. Ipak, i u ovim okolnostima, ako se utvrdi prisustvo najopasnijeg HPV tipa 16, posebno kod mlađih osoba, treba biti oprezan i vršiti redovne ginekološke i kolposkopske kontrole grlića materice.
  • Ukoliko se uz pozitivan nalaz HPV brisa (posebno ako su otkriveni virusi visokog rizika) otkrije i sumnjiv ili pozitivan nalaz Papanikolau brisa (III odnosno IV ili V grupa) treba upotpuniti dijagnostiku sa kolposkopskim pregledom i/ili patohistološkim pregledom uzoraka dobijenih ciljanom biopsijom ili tzv. „endocervikalnom“ kiretažom kanala grlića materice.
  • Ako se istovremeno otkrije pozitivan nalaz HPV brisa i prisustvo izmenjene sluzokože („ranice“) na grliću materice treba odmah uraditi kolposkopski pregled, utvrditi prirodu izmenjene sluznice i upotpuniti dijagnostiku uzimanjem briseva iz kanala grlića materice (bris na hlamidije, bakterije, miko i ureaplazme, Papanikolau). U zavisnosti od nalaza treba prvo lečiti upalu sluznice a potom, ako se radi samo o bezazlenim promenama i njih kasnije ukloniti nekom od destruktivnih (krioterapija, hladna ili termokoagulacija, vaporizacija laserom) ili ekscizionih (isecanje omčicom LLETZ Loop) metoda.

 

Šta ako je otkriveno prisustvo HPV visokog rizika?

 

  • Za nastanak prekanceroznih promena i karcinoma grlića materice nije dovoljno samo prisustvo infekcije virusima već i tzv. „ulazno mesto“, odnosno izmenjena sluzokoža grlića materice. Zbog toga, uvek treba sprovesti kompletan ginekološki pregled koji obuhvata kolposkopski pregled i uzimanje briseva. Ako su svi nalazi uredni nije potrebno lečenje osim redovnih ginekoloških pregleda. Ukoliko se utvrdi postojanje bilo kakvih promena ili upale one moraju biti izlečene. U ovakvim okolnostima treba redovno vršti kontrolu Papanikolau brisa i kolposkopske preglede jer bilo kakav sumnjiv nalaz zahteva dopunsku dijagnostiku u cilju otkrivanja prekancerozne ili zloćudne promene koju mogu uzrokovati virusi.
  • Virusna infekcija humanim papiloma virusom ostaje trajno prisutna i tkivu grlića materice. Međutim, stabilno stanje imunološkog sistema i odsustvo upalnih procesa i drugih oboljenja na sluzokoži donjeg genitalnog trakta žene su preduslov da se manifestacija ove infekcije ne ispolji. Ako se promene promene ipak pojave one bi trebalo da na vreme budu otkrivene na redovnim ginekološkim pregledima i izlečene u početnoj fazi. Rizik recidiva odnosno povratka prekanceroznih promena na grliću materice posle sprovedenog lečenja primenom hirurških intervencija kojima se uklanja samo deo grlića materice (konizacija, LLETZ Loop ekscizija) iznosi do 10%.