Smaller Default Larger

Hormoni štitne žlezde

 

Štitna žlezda, kao i većina endokrinih žlezda, kontroliše u manjoj ili većoj meri, rad celokupnog organizma. Usled različitih oboljenja, koja mogu biti urođena ili stečena, njene funkcije su poremećene.

Štitna žlezda se nalazi na prednjoj strani vrata. Svojim izgledom podseća na leptira, a njen naziv koji se upotrebljava u medicinskoj terminologiji-thyreos, vodi poreklo iz starogrčkog jezika i znaci štit.

Ispitivanje stanja štitne žlezde u osnovi podrazumeva ultrazvuk štitne žlezde i proveru nivoa TSH (tireostimulirajućeg hormona) u serumu. Ukoliko se primete bilo kakve promene, dalja ispitivanja se proširuju u određenom pravcu, prema proceni Vašeg endokrinologa.

Osnovna funkcija štitne žlezde je sinteza dva hormona: T3 (trijodtironin) i T4 (tiroksin).

T3 i T4 stimulišu sintezu proteina i povećanu potrošnju kiseonika u ćelijama, dovode do opšteg povećanja metabolizma ugljenih hidrata, masti i proteina. Ključni su za pravilan rast i razvoj, a naročito su neophodni za pravilan rast i sazrevanje centralnog nervnog sistema.

T3 i T4 su u cirkulaciji prisutni u dve forme: vezani za proteine i slobodni (free T3 i freeT4). Za procenu funkcije štitne žlezde je mnogo značajnije određivanje nivoa free T3 i free T4 jer su ove dve forme biološki aktivne.

Poremećen rad štitne žlezde se ispoljava nespecifičnim simptomima, koji se u većini slučajeva usmeravaju ka nekim drugim oboljenjima (kardiovaskularnim, gastrointestinalnim i dr.) Na poremećen rad štitne žlezde treba posumnjati ukoliko postoji otok u donjem delu vrata, sa ili bez bolova, ukoliko osoba gubi telesnu težinu i pored dobrog apetita, ukoliko postoji nepravilan srčani ritam, ukoliko se neko iz porodice već leči ili pati od bolesti štitne žlezde, početak menopauze je jedan od dobrih povoda za preventivno ispitivanje.

Povećanje funkcije štitne žlezde se naziva hipertireoidizam, a smanjenje funkcije se naziva hipotireoidizam.

TG (tireoglobulin) je protein koji se stvara u štitnoj žlezdi i neophodan je za sintezu tireoidnih hormona (hormona štitne žlezde). Najznačajnija klinička primena određivanja tireoglobulina je praćenje efikasnosti terapije kod pacijenata sa prethodno postavljenom dijagnozom diferentovanog karcinoma štitne žlezde.

Antitireoidna antitela odnosno njihovo prisustvo se ispituje ukoliko postoji sumnja na autoimunu bolest štitne žlezde kao i za praćenje efekta terapije. Najvažnija su anti-TPO antitela, anti TG antitela i anti TSH receptorska antitela. Prisustvo ovih antitela je obično pokazatelj autoimunih bolesti štitne žlezde mada povišene vrednosti mogu biti prisutne i kod drugih bolesti i stanja.

Poznata je činjenica da žene u zrelom i i starijem dobu češće oboljevaju od bolesti štitne žlezde, za šta konkretno ne postoji objašnjenje jer je etiologija bolesti različita mada se sa povećanjem starosne granice izjednačavaju razlike između oba pola. Odgovarajuća preventiva za bolesti štitne žlezde ne postoji, važna je raznovrsna i zdrava ishrana sa unošenjem svih vitamina i nutrijenata.

 

 

 

Reproduktivni hormoni

 

FSH (folikulostimulirajući hormon) reguliše rast, razvoj, pubertetsko sazrevanje i procese vezane za reproduktivna dešavanja u organizmu. Stvara ga hipofiza, endokrina žlezda smeštena na bazi mozga, pod kontrolom hipotalamusa.
Kod žena podstiče nastajnje i sazrevanje folikula u ovarijumu, a ubrzava i lučenje estrogena.
Kod muškaraca stimuliše razvoj i funkciju semenih kanalića, rast testisa, a ima i značajnu ulogu u spermatogenezi.

LH (luteinizirajući hormon) je zajedno sa FSH važan za pravilnu reproduktivnu funkciju. Luči ga hipofiza i kod muškaraca i kod žena. Njegova vrednost pokazuje da li su jajne ćelije kvalitetne i kolika je njihova zaliha (jer se svaka žena rađa sa tačno određenim brojem jajnih ćelija koje se tokom života “troše”).
Dovodi do prskanja folikula i ovulacije, odnosno izbacivanja jajne ćelije u jajovod.
Kod muškaraca utiče na ćelije u testisima koje stvaraju testosteron. 

 Estradiol, primarni estrogen, je dominantni hormon tokom prve, folikularne faze ciklus kod žena. Deluje preko receptora u materici, vagini, dojki...Podstiče stvaranje progesteronskih receptora i tokom puberteta uslovaljava razvoj polnih organa i sekundarnih polnih karakteristika. U reproduktivnom periodu utiče na proliferaciju
endometrijuma sa promenama na vratu materice, vagine.
I kod muškaraca je sastavni deo reproduktivnog sistema jer je neophodan za sazrevanje
spermatozoida.
Osim na reproduktivno i seksualno funkcionisanje, estradiol deluje pozitivno na koštanu masu sprečavajući apsorpciju koštane mase, a manjim delom smanjuje rizik od ateroskleroze jer povećava koncentraciju HDL-a.
 

Progesteron se luči u žutom telu jajnika nakon ovulacije. Pod njegovim delovanjem endometrijum se menja kako bi postao spreman za implantaciju oplođene jajne ćelije ukoliko do oplođenja dođe.
Utiče i na stvaranje žlezdanog dela dojke, podstiče odlaganje masti, povećava telesnu temperaturu.
 

Prolaktin je hormon koji stvara hipofiza. Pojačano se luči u trudnoći dajući poruku mlečnim žlezdama da započnu stvaranje mleka. Ako je visok van trudnoće, organizam misli da trudnoća postoji i remeti menstrualni ciklus. Najčešće se određuje kod ispitivanja neplodnosti, poremećenog ciklusa, galaktoreje (lučenja mleka koje nije u vezi sa dojenjem) i impotencije.
 

Testosteron je važan seksualni hormon koji postoji kod oba pola. Kod žena se stvara u jajnicima i tkivu telesnog sala. Nivo testosterona kod žena varira sa godinama-najniži je tokom puberteta i adolescencije, a najviši u pred- i postmenopauzi.
Kod muškaraca pojačava i ubrzava razvijanje muških polnih organa, reguliše produkciju sperme, pojačava seksualnu želju, podstiče agresiju, pojačava rast mišića (pa se zbog toga često koristi za doping u raznim oblicima).